Evropska unija traži od zemalja zapadnog Balkana da počnu da sarađuju s Kancelarijom evropskog javnog tužioca, i to je jedan od zaključaka samita koji je EU održala sa zemljama regiona u Tirani.
Podsjećanja radi, “Nezavisne” su prije dvije godine pisale da je EU insistirala da uslov za odobravanje projekata iz Investicionog fonda za zapadni Balkan bude upravo saradnja s evropskim tužiocem.
Podsjećanja radi, osim reformisanog sistema javnih nabavki, što je učinjeno usvajanjem novog zakona prije tri mjeseca, i zakona iz oblasti pravosuđa, uslov za povlačenje novca je prihvatanje nadležnosti evropskih tužilaca da vode istrage u BiH.
“Naši partneri sa zapadnog Balkana su strane u međunarodnim sporazumima o uzajamnoj pravnoj pomoći i stoga bi trebalo da prihvate Kancelariju evropskog javnog tužioca kao ovlašteni autoritet zemalja članica kako bi se sporazumi mogli implementirati”, navedeno je u saopštenju Evropske komisije iz decembra 2020. Objašnjeno je da su poslovnim ljudima potrebni pravna sigurnost, odsustvo korupcije i efikasna administracija kako bi ekonomska prava svih bila zaštićena.
“Stranim investitorima treba sigurnost da će njihove investicije biti zaštićene. Ključno je uskladiti pravila s evropskim pravilima javnih nabavki, kao i pojačati transparentnost, posebno kad se radi o razumom finansijskom menadžmentu javnih investicija, uključujući i one sadržane u ovom planu”, naglasili su.
I u saopštenju sa samita iz Tirane ponovo se podvlači pitanje saradnje s evropskim javnim tužiocem.
“EU ohrabruje partnere zapadnog Balkana da uspostave i održavaju kooperativne odnose s Kancelarijom evropskog javnog tužioca u oblasti uzajamne pravne pomoći u krivičnim predmetima. Pozdravljamo radne aranžmane koji su već ustanovljeni između Kancelarije i nekih partnera zapadnog Balkana i ohrabrujemo druge partnere na sličnu saradnju što je prije moguće”, navodi se u deklaraciji koju su prihvatile sve zemlje iz našeg regiona.
Osim ovog, u deklaraciji se posebno poglavlje odnosi na oblast vladavine prava, a naročito onih reformi koje su povezane sa nezavisnosti i funkcionisanjem pravosuđa, te borbom protiv korupcije i organizovanog kriminala.
Razlog što EU insistira na pravosudnim reformama nije samo usklađivanje s pravnom stečevinom i implementacija projekata EU u regionu, već i problem ilegalnih migracija. Kao što smo pisali, pojedine zemlje članice EU su zaprijetile da bi mogle razmotriti vraćanje viza onim zemljama koje ne ispunjavaju svoje obaveze kad je u pitanju humani tretman migranata i njihovo zbrinjavanje, a ne da im se pomaže da se prebacuju u zemlje EU.
Faris Kočan, istraživač na Fakultetu političkih nauka u Ljubljani i ekspert za evropske integracije zapadnog Balkana, kaže za “Nezavisne” da su, osim borbe protiv korupcije i jačanja pravne države, važna tri aspekta tiranskog samita.
Po njemu, to su regionalno tržište, odnosno njegova integracija, ohrabrivanje Evropskog savjeta da dodijeli kandidaturu BiH i pomaganje regionu u vezi s energetskom krizom.
“Posebno je naglašena potreba međusobne solidarnosti i saradnje između EU i zapadnog Balkana, pogotovo u svrhu rješavanja posljedica energetske krize kroz energetsku zajednicu i zajedničkim kupovanjem struje, i u svrhu strukturnih reformi tržišta, poput digitalizacije, infrastrukturnih investicija i zelene transformacije”, rekao je on.
Inače, podsjećamo da su sve zemlje, osim BiH, u sklopu Berlinskog procesa potpisale deklaraciju o energetici, koja otvara put za investiranje milijarde evra u region kad je u pitanju energetika. BiH ovu deklaraciju nije tada potpisala, a institucije u BiH nam još nisu odgovorile da li je do toga došlo u međuvremenu.
U Savjetu ministara BiH su nam rekli da je to pitanje u nadležnosti Ministarstva spoljne trgovine i ekonomskih odnosa, ali do zaključenja ovog broja nismo dobili odgovor, pišu Nezavisne novine.
