Kragujevčanin Miloš Rašić (28) prije tri godine je napustio
Srbiju i otišao u Kanadu, gdje se zaposlio kao vozač kamiona. Prvobitni plan
bio mu je da zaradi novac i vrati se kući, ali to se nije desilo. Iako radi
naporan posao i za volanom je više od 10 sati dnevno, kaže da se navikao na
život u inostranstvu i nije siguran da li će se uopšte vraćati u Srbiju.
Kolike su zarade u Kanadi, da li je posao naporan, šta su
prednosti u odnosu na Srbiju i čime nije zadovoljan, Miloš Rašić je otkrio za
portal mondo.rs.
Prema njegovim riječima, na ovaj korak odlučio se zato što
je znao kako stvari u Kanadi funkcionišu, dok u Srbiji nije mogao sebi da
omogući veću zaradu.
“Radio sam posao sa špedicijom u Srbiji, ali novac koji sam
zarađivao nije bio dovoljan da mogu sebi da kupim automobil ili stan. Zbog toga
sam odlučio da idem iz Srbije i prva opcija mi je bila Kanada, pošto imam
starijeg brata koji godinama živi i radi u Vankuveru. Moj plan je bio da za
godinu dana zaradim što više i da se vratim u Srbiju, zatim ako je potrebno,
produžim još godinu dana”, kaže Miloš.
Početna plata sada 4.000 eura
Posao nije toliko loš kao što mnogi misle, mada naravno,
umije da bude naporan, objašnjava Miloš.
“Mnogo mi je pomoglo to što imam brata koji me je u sve
uputio i što sam brzo dobio radnu vizu na dve godine. U odnosu na isti posao u
Srbiji, odmah vidite da tamo više cene vozače i da se dogovori poštuju.
Naravno, od vas isto očekuju i nema zabušavanja. U to vreme, početna plata za
vozača kamiona bila je nešto manja od 3.000 evra, dok je sada oko 4.000 evra”.
Kako kaže, zaposlen je u kompaniji koje se bave
distribucijom prijevoza, selidbama i prevozom različitih vrsta tereta. Mnogo
vremena se provodi u kamionu i prelazi se i do 30.000 kilometara mjesečno.
“Vozači uglavnom rade od 10 do 12 sati, pa odmaraju tri do
četiri dana. Zarađujem 5.500 evra mesečno. Iskusniji vozači, koji imaju bar pet
godina prethodnog iskustva u poslu, posle par godina mogu da zarade i 8.000
evra. Prednost je i plaćeno penziono i zdravstveno. Najbolja stvar je što ima
mnogo opcija, firmi i sve možeš da se dogovoriš sa gazdom”, kaže Miloš Rašić.
U početku je bilo teško navići se da ti se cijeli život
svodi na posao. Najnezgodnija je ta dosada dok vozite i dok čekate da prođe
vrijeme, tvrdi on.
“Život u Kanadi uglavnom se svodi na posao i upoznavanje
velikog broja ljudi različitih nacionalnosti. Iz bivše Jugoslavije nas naravno
ima koliko hoćeš. U kamionu, najbolje je opremiti se muzikom, filmovima i svime
što može da vas drži budnim. Ja volim da putujem i upoznajem nove predele,
Kanada je zaista prelepa. Nekoliko puta mi se desilo da naletim na krda divljih
životinja. Kako bi se bolje snašli u poslu, preporučujem svima da se povežu na grupe
i aplikacije koje pomažu vozačima kamiona da se snađu, da dobiju pomoć na putu
ili da vide gde su pogodna stajališta”, kaže Miloš.
Naravno, veliki je broj situacija koje potencijalno mogu da
budu naporne i stresne, ali vremenom svaki vozač nauči kako sa time da izađe na
kraj.
“Ima i situacija koje su zaista neprijatne, na primer, kada
se satima zaglavite na putu zbog neke vremesnke nepogode ili saobraćajke, kada
vam se pokvari ili zaledi kamion, pa čekate pomoć. Užasne saobraćajne nesreće
sam video na putevima, od požara do spasavanja ljudi koji su jedva živi. Čovek
mora da ogugla na to i da nauči da se ne potresa i ne nervira oko stvari na
koje ne može da utiče”, objašnjava Beograđanin.
Kretanje i hrana najveći problemi
Ono što mnogi zaboravljaju jeste da vozači kamiona moraju
mnogo da vode računa o zdravlju, koliko god to djelovalo nemoguće u uslovima
stalnog putovanja.
“Kamiondžije važe za gojazne ljude koji mnogo sede i
nezdravo se hrane. Ja sam dobio skoro deset kilograma otkako sam došao, ali sam
rešio da moram da se krećem i da jedem normalnu hranu kada god je to moguće.
Iako sam spreman na svakakvu žrtvu zbog posla da bih postigao cilj, trudim se
da sačuvam fizičku kodiciju i zdravlje koliko mogu”, kaže on.
Iako je planirao da se već nakon godinu dana vrati u Srbiju,
prolazi već treća godina kako je u Kanadi i kako kaže, ne zna za šta da se
odluči.
“Jedva sam čekao da dođem kući u Srbiju i sanjao sam
društvo, drugare, izlaske. Ali kada sam zadnji put otišao u Srbiju na 10 dana,
shvatio sam da sam se udaljio od svega, da sam se promenio i jedva sam čekao da
se vratim poslu. Zaradio sam novac, ali sve mislim da bi trebalo još. Brine me
samo što mi se ovde devojke ne sviđaju i mislim da se nikada neću oženiti, jer
mi ne odgovara mentalitet. Devojke nisu ženstvene, porodične i tradicionalne,
kao naše devojke. Nadam se da ću na kraju ovde da nađem neku Srpkinju”, kaže
Miloš Rašić.
zosradio.ba/072info.com
