SARAJEVO – Bosne i Hercegovine nema navedene među državama Zapadnog Balkana i Turske za izdvajanje sredstava podrške Evropske unije reformskim naporima. Naglašeno je kako će podaci za Bosnu i Hercegovinu biti objavljeni u kasnijoj fazi tokom ove godine …
… zbog nedostatka koordinacionih struktura na nivou države, javlja Anadolu Agency (AA).
Izostanak uspostave efikasnog mehanizma koordinacije, poznatijeg kao “jedan glas” iz Bosne i Hercegovine ka Bruxellsu, koji je uz implementaciju presude Evropskog suda za ljudska prava u Strasbourgu u slučaju “Sejdić – Finci” ključni za ostvarivanje preduvjeta za kredibilnu aplikaciju za članstvo BiH u EU, sticanje kandidatskog statusa, još jednom je građane Bosne i Hercegovine ostavi bez pristupa evropskim fondovima.
Inače, EU će kao podršku reformskim naporima u zemljama Zapadnog Balkana i Turskoj u narednih sedam godina izdvojiti 11 milijardi eura i biće dostupna kroz novi Instrument za pretpristupnu pomoć (IPA II).
Najviše sredstava u periodu 2014. – 2020. godina dobit će Republika Turska, 4.453,9 miliona eura, i Republika Srbija, 1.508 miliona eura
Za Makedoniju je planirano 664,2 miliona eura, Republiku Albaniju 649,5 miliona eura, Kosovo 645,5 miliona eura, a Crnu Goru 270,5 miliona eura.
Iznos od 2.958,7 miliona eura alokacije uključuju fondove za “multi-country” aktivnosti, kao i informacije i komunikacije, reviziju, nadzor i evaluaciju, troškove Kancelarije visokog predstavnika i nealocirana sredstva za Bosnu i Hercegovinu.
Finansijska pomoć će ciljati strateške prioritete za zemlje koje žele da se pridruže Evropskoj uniji, kao i jačanje regionalne i teritorijalne suradnje i investicija. Ključna područja uključuju upravu i reformu javne uprave, vladavinu prava i temeljna prava, kao i podršku ekonomskog rasta te konkurentnost.
Finansijska pomoć u ovim oblastima će biti usmjerena za podršku reformama nacionalnih sektora koji su namjenjeni specifičnim rezultatima. Dok će osigurati kontinuitet s bivšom IPA-om, novi instrument predpristupne pomoći, IPA II, će funkcionisati po pojednostavljenim pravilima kako bi se olakšao pristup finansiranja za korisnike i kako bi dozvolilo da bude više orijentiran rezultatima, fleksibilan i prilagođen specifičnim potrebama.
Vlasti zemalja koja su u pitanju su bile uključene u identificiranje ključnih područja koja će imati najviše koristi od pomoći. Konsultirani su Evropski parlament i zemlje članice EU, kao i organizacije civilnog društva, međunarodne organizacija i finansijske institucije.
(Vijesti.ba/AA)
