Gordana i Toma Zdravković bili su u braku 18 godina.
Upoznali su se u Torontu, gdje je ona tada živjela. Godine 1978. dobili su sina
Aleksandra, da bi se ubrzo preselili u Srbiju. Gordana kaže da je svaki dan sa
Tomom bio izazov i iznenađenje, kao i da je centralno mjesto u njegovom životu
bila muzika.
Muzika ga je činila i srećnim i depresivnim. Muzika mu je
bila sve. U početku to nisam shvatala, dok nisam shvatila koliko je on vezan za
muziku, da je ona njegov život, više od porodice. Svaka njegova pjesma je bila
proživljena, bila je istinita rekla je ona svojevremeno i dodala:
Uvijek je govorio: “Da sam obrazovan, vjerovatno bih
dostigao veću slavu.” Ali, slava mu nije mnogo značila. Samo mu je bilo važno
da ga ljudi vole.
Gordana i Aleksandar već više od dvije decenije godina žive
u Torontu. Tomin sin takođe se bavi muzikom – ima svoj privatni studio u kojem
se bavi produkcijom elektronske muzike.
Kad saznaju čiji sam sin, prvo me pitaju kako sam odrastao
uz njega. Nekada sam se predstavljao kao Aleksandar Saša, da bih izbjegao teret
prezimena Zdravković. Bio sam premlad kada je umro, tek kasnije sam shvatio
koliko on znači za muziku i za druge ljude i šta je ostavio iza sebe” rekao je
jednom prilikom Aleksandar, koji je imao 13 godina kada je njegov otac umro.
Tek sa svojih 16-17 godina, kada sam počeo da se
zaljubljujem, počeo sam da shvatam njegove pjesme. Umjesto u park nekad sam sa
njim išao u kazino. Video sam mnoge stvari mnogo mlad. Nisam ni znao šta se
dešava oko mene, dodao je on.
zosradio.ba/hayat.ba
