Za institucije BiH prošle godine izdvojeno je 1,8 milijardi
maraka, od čega oko 927 miliona otpada na troškove za njihov rad i investicije,
dok se ostatak odnosi na finansiranje spoljnog duga.
Ovo su samo neki od podataka u dokumentu koje je
Ministarstvo finansija i trezora BiH objavilo uz podršku vlada Njemačke i
Velike Britanije, odnosno Društva za međunarodnu saradnju Njemačke (GIZ),
Britanske agencije za međunarodnu pomoć, kao i Ambasade Ujedinjenog Kraljevstva
u BiH, a što je prošlo relativno nezapaženo u javnosti. Dokument sadrži
budžetske stavke po raznim oblastima, uključujući i rashode za primanja, tekuće
troškove, kao i za investicije.
Uopšteno gledano, naglašeno je da se za javne usluge na
nivou BiH izdvaja oko milijardu maraka, a najveći korisnik je Uprava za
indirektno oporezivanje BiH, agencija zadužena za prikupljanje indirektnih
poreza i carina, na koju otpada oko deset odsto ovih rashoda.
Za odbranu se izdvaja 287 miliona maraka, a za javni red i
bezbjednost 267,5 miliona maraka. U ovoj kategoriji najveći pojedinačni
korisnik je Granična policija BiH, na koju se odnosi oko 80 miliona maraka, dok
je iza nje Obavještajno-bezbjednosna agencija za koju se izdvaja 36,5 miliona
maraka.
Na ekonomsku politiku izdvaja se 48 miliona maraka, dok se
za Ministarstvo spoljnih poslova BiH izdvaja 53 miliona maraka.
Od 287 miliona maraka koji se izdvajaju za odbranu, 79
miliona maraka je prošle godine namijenjeno za opštu logističku podršku i
ostala investiciona ulaganja, a 68 miliona za obuku i profesionalni razvoj, 32
miliona izdvojeno je za modernizaciju i razvoj, 28 miliona maraka za saradnju s
civilnim organima u slučaju prirodnih katastrofa, dok je 33 miliona maraka
izdvojeno za protivminsko djelovanje i rješavanje viška naoružanja. Gotovo 11
miliona maraka planirano je za nabavku “mobilnog sistema K2”, kao i
za održavanje postojećeg sistema K4, bez navođenja o kakvom sistemu se radi. Za
učešće u operacijama NATO-a, EU i UN-a godišnje se izdvaja 5,3 miliona maraka,
a isto toliko i za međunarodnu saradnju, ispunjavanje međunarodnih obaveza i vojno-diplomatsko
predstavljanje u inostranstvu.
Od 100 miliona maraka UIO, oko 70 odsto odvaja se za plate
zaposlenih, dok se za materijale i usluge izdvaja dvadesetak odsto. Na
kapitalne izdatke otpada oko 10 odsto budžeta UIO, od čega se najveći dio
odnosi na izgradnju graničnih prelaza.
Od 53 miliona maraka koji se izdvajaju za Ministarstvo
spoljnih poslova BiH, za sprovođenje spoljne politike BiH izdvaja 37 miliona
maraka.
Kako su objasnili u Ministarstvu finansija i trezora BiH,
ovi izdaci odnose se na razvoj političkih i ekonomskih odnosa, ispunjavanje
obaveza iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju s EU, učešće i zastupanje
interesa BiH u međunarodnim organizacijama, kao i za odnose sa NATO-om.
Budžet Ministarstva za ljudska prava i izbjeglice, čije fotelje
se u proteklom periodu pokušalo domaći više kandidata, “težak” je
deset miliona maraka, a čak 50 odsto budžeta odnosi se na grantove, što može
objasniti zašto je fotelja u ovom ministarstvu “vruća” i poželjna.
Kako je, naime, pojašnjeno u Ministarstvu finansija i trezora BiH, čak 2,6
miliona maraka u grantovima dodijeljeno je za projekte zaštite ljudskih prava,
dva miliona u grantovima za povratak te ostatak za zaštitu prava iseljenika.
Inače, u podacima je navedeno da je bruto domaći proizvod
BiH prošle godine iznosio oko 35 milijardi maraka, a na vladinu potrošnju,
odnosno potrošnju svih javnih nivoa u BiH, otpada oko 6,7 milijardi maraka, dok
se ostatak odnosi na privatnu potrošnju. U 2018. godini, po posljednjim
dostupnim podacima, BiH je izvezla robu i usluge u ukupnoj vrijednosti od 14
milijardi maraka, dok je uvezla robu i usluge u ukupnoj vrijednosti od 19
milijardi maraka.
Inače, treba reći da svi organi vlasti na svojim internet
stranicama objavljuju sve budžetske prihode i rashode, ali brojne organizacije
smatraju da podaci nisu uvijek pregledni i lako shvatljivi za obične građane.
Vjekoslav Bevanda, ministar finansija i trezora BiH, kaže da
su tokom pripreme za izradu ovog dokumenta osigurali učešće i nevladinih
agencija.
“Svrha ovog dokumenta je da javnosti omogući bolji uvid
i razumijevanje načina na koje institucije na državnom nivou planiraju,
raspodjeljuju i troše javna sredstva iz budžeta. Imajući u vidu da novac koji
dolazi u budžet potječe od poreznih obveznika, naša je obaveza da njime raspolažemo
u najboljem interesu svih građana BiH te da predstavimo jasne i razumljive
podatke o izvorima prikupljenog novca i njegovom trošenju”, rekao je
Bevanda.
Jasmina Popin, menadžerka Programa jačanja javnih
institucija u BiH u GIZ-u, kaže za “Nezavisne” da oni ovaj program u
ime vlada Britanije i Njemačke sprovode kao dio podrške reformi javne uprave.
“Unapređenje otvorenosti i transparentnosti uprave
jedan je od važnih ciljeva podrške koju ove zemlje pružaju BiH te smo zbog toga
i podržali Ministarstvo finansija i trezora BiH u izradi prvog budžeta za
građane, koji na jednostavan i vizuelno atraktivan način predstavlja kako javna
uprava na nivou BiH upravlja javnim novcem. Pored same izrade budžeta, za
građane je izrađena i detaljna metodologija kako bi ovaj proces, koji uključuje
značajne konsultacije s javnosti, postao održiva praksa javne uprave i
ubuduće”, izjavila je Popinova.
