Gotovo 60% Amerikanaca, Australijanaca i Evropljana bavi se nekom fizičkom aktivnošću. Naučna recenzija iz 2015. godine pokazala je da su podaci o dugoročnom uticaju treniranja određenih vrsta sportova na zdravlje vrlo ograničeni, ali nova studija objavljena 2016. godine u časopisu British Journal of Sports Medicine dala je dokaze da je treniranje određenih sportova povezano sa smanjenim rizikom od smrti.
Procenjuje se da je nedovoljna fizička aktivnost odgovorna za više od pet miliona smrti godišnje. Kako bi se smanjio rizik od srčanih oboljenja, dijabetesa tipa 2, raka i ostalih hroničnih bolesti, Svetska zdravstvena organizacija preporučuje da se odrasle osobe uključe u neku fizičku aktivnost najmanje 150 minuta nedeljno.
Ta je preporuka bazirana na podacima o učinku na zdravlje sa obzirom na intenzitet aktivnosti, ali šta je sa određenim vrstama fizičke aktivnosti? Novija istraživanja pokazuju da nije nevažno kojom se fizičkom aktivnošću bavimo.
Aktivno bavljenje nekim sportom umanjuje rizik od preuranjene smrti za 34% u odnosu na ljude koji se ne bave nikakvom fizičkom aktivnošću. Ovaj generički podatak ne implicira da svi sportovi imaju jednak učinak na zdravlje.
Spomenuta recenzija iz 2015. godine prikupila je podatke o povoljnim učincima na zdravlje 26 sportova, a utvrđeno je da trčanje i fudbal poboljšavaju rad srca, disanje, metabolizam, ravnotežu i telesnu težinu. Fudbal, uz to, povoljno utiče i na razvoj mišića. Podaci za ostale sportove bili su vrlo oskudni.
Novom studijom analizirani su najčešći sportovi – aerobik, biciklizam, fudbal, sportovi sa reketom, trčanje i plivanje, a uzorak je činilo 80.306 Britanaca. Rezultati su bili sledeći – sportovi sa reketom umanjuju rizik za preuranjene smrti za 47%, plivanje za 28%, aerobik za 27% a biciklizam za 15%.
Podaci dobijeni za fudbal (18%) i trčanje (13%) manje su pouzdani i istraživači ih ne mogu postići na celu populaciju. Prethodne studije pokazale su da kod Amerikanaca, Kineza i Danaca, trčanje umanjuje rizik za smrt za 27-40%.
Treba li se uopšte baviti fizičkom aktivnošću?
Vinston čerčil preminuo je u 92. godini života. Upitan za tajnu svoje dugovečnosti, Čerčil je otkrio da je reč o tome da se nikad nije bavio sportom.
Povrede u sportu stvar su na koju treba obratiti pažnju. Oko 6% ljudi koji se bave fizičkom aktivnošću godišnje se povredi, ali učestalost, tipovi i ozbiljnost povreda uveliko variraju zavisno od kojeg se sporta radi. Dobra je vest da se do 50% sportskih povreda može sprečiti. Ipak, sva su istraživanja saglasna da su koristi bavljenja fizičkom aktivnošću mnogo veća od potencijalnih povreda, piše opusteno.rs
