Kvalitet vazduha u Bosni i Hercegovini je znatno narušen, a
50 odsto površinskih vodotoka ima loš kvalitet vode i ukoliko se obistine
predviđanja, u Bosni i Hercegovini do 2060. godine biće 73 odsto stanovnika
manje.
Ovo se, između ostalog, navodi u Strateškom okviru
institucija Bosne i Hercegovine do 2030. godine, koji je izradila Direkcija za
ekonomsko planiranje Bosne i Hercegovine, a u kojoj se ističe i da se između
15.000 i 20.000 ljudi svake godine odseli u neku od zemalja Evropske unije.
Ono što se može zaključiti iz dokumenta koji je objavljen
jeste da BiH u demografskom, ekonomskom, socijalnom, ekološkom, obrazovnom i
svakom drugom pogledu ne čeka svijetla budućnost, jer u gotovo svim parametrima
znatno zaostajemo za zemljama regiona, posebno onim Evropske unije.
“Samo sedam odsto vodotoka ima oznaku visokokvalitetno,
a 2015. godine to je bilo 18 odsto. Cilj je da se do 2030. godine procenat
vodotoka s lošim kvalitetom smanji na 15 odsto. Za kršenje standarda zaštite
okoline moraju se strogo primjenjivati postojeći odgovarajući regulatorni
odgovori prema principu zagađivač plaća”, navodi se u Strateškom okviru
institucija BiH do 2030. godine.
Džemila Agić, direktorica Centra za ekologiju i energiju,
kaže da je situacija po pitanju ekologije u BiH poprilično haotična te da je
neophodna hitna reakcija vlasti, koje još nema i pored činjenice da se to
direktno odnosi na zdravlje ljudi.
“Godinama upozoravamo na loš kvalitet vazduha i to je
tako. To svi znaju i mi ne radimo ništa. Štetno djelujemo na zdravlje ljudi,
ali konkretne akcije nema i sve što uradimo jeste da konstatujemo stanje i sve
ostane na temo. Pitanje je i ko će djelovati, imamo konstantna previranja na
vlasti, Vlada Federacije nije formirana četiri godine i ne znamo ko je
odgovoran. Kao u ekologiji, manje-više tako nam je u svim oblastima”,
rekla nam je Agićeva, dodajući da je činjenica da je BiH na začelju kada je
region u pitanju, ali da to ne treba da čudi jer su praktično svi procesi
približavanja Evropskoj uniji zaustavljeni.
Kao i u ekološkom smislu, ništa bolja situacija nije ni u
ostalim oblastima. Strateški okvir institucija BiH do 2030. godine navodi i
ciljeve koje treba postići, a to su uglavnom usvajanje strateških dokumenata i
floskule o efikasnim javnim institucijama.
“Efikasne javne institucije su temelj ekonomskog i
društvenog razvoja BiH. Rad institucija BiH zasniva se na zakonitosti,
učinkovitosti i transparentnosti. Javne institucije moraju biti inovativne kroz
uvođenje i primjenu digitalnih tehnologija”, navodi se, između ostalog, u
jednom od ciljeva Strateškog okvira do 2030. godine.
Kada je riječ o ostalim oblastima, u Strateškom okviru
institucija BiH navodi se da po pitanju digitalizacije poprilično zaostajemo za
regionom, posebno za Evropskom unijom, te da je pandemija virusa korona
pokazala da se u tom pravcu moraju napraviti značajni iskoraci. Takođe se
navodi da širokopojasni internet nije na zadovoljavajućem nivou te da oblast
telekomunikacija uopšte nije usklađena s okvirom EU.
“Proces prelaska s analognog na digitalno emitovanje se
nastavlja, gdje je BiH jedina zemlja u Evropi u kojoj se TV emitovanje vrši
isključivo putem analogne tehnologije”, navodi se u dokumentu.
I po pitanju obrazovanja situacija u BiH nije ništa bolja,
pa tako Strateškim okvirom institucija BiH do 2030. godine navode se rezultati
PISA testiranja učenika u BiH koji su pokazali da su znanja i vještine učenika
daleko ispod prosjeka u svim područjima testiranja.
Po pitanju socijalne zaštite i siromaštva stanovništva i tu
BiH stoji jako loše, o čemu govori i podatak da su u 2019. godini čak 540.302
građana primila neki oblik socijalne zaštite.
“Najbogatija petina stanovništva je 4,9 puta više
trošila u odnosu na najsiromašniju petinu”, navodi se u dokumentu.
O sadržaju dokumenta Strateški okvir institucija BiH do
2030. godine juče smo pokušali dobiti komentar i u Direkciji za ekonomsko
planiranje, međutim nismo uspjeli.
