EU je najavila novi projekat u okviru Plana rasta za zapadni Balkan, a sudeći prema uslovima u pozivu, i BiH je uključena, iako još nije predala svoje reforme da bi formalno mogla povlačiti sredstva iz ovog šest milijardi vrijednog programa EU, od kojih bi milijarda u vidu grantova trebalo da pripadne BiH.
U najnovijoj ponudi EU riječ je o pomoći preduzećima u zemljama zapadnog Balkana da sprovedu projekte koji će im pomoći da se približe jedinstvenom tržištu EU, koje predstavlja najveće otvoreno tržište na svijetu i ekonomsku kičmu EU.
Želeći da saznamo da li će se BiH i prijaviti, u četvrtak smo poslali upite različitim tijelima i institucijama u BiH, ali nam niko sa sigurnošću nije mogao reći kakav će biti stav BiH, što nije ni čudo, imajući u vidu da u BiH državna koalicija praktično ne funkcioniše, a o reformama se ni ne govori.
Poslali smo upit i u Komesarijat za proširenje u četvrtak, ali ni od njih nam nije stigao odgovor.
Međutim, ako se ima u vidu da je EU već pustila BiH da učestvuje u nekim evropskim programima u okviru Plana rasta, sasvim bi moglo biti izvjesno da će “na mala vrata” BiH biti puštena i u najnoviji evropski program.
Na primjer, BiH je prije nekoliko dana pozvana da se prijavi i u Program besplatnog povezivanja lokalnih zajednica bežičnim internetom.
“Iako BiH i dalje nije dio reformi i programa za rast iz Plana rasta, odnosno ponude od jedne milijarde evra za sprovođenje reformi, BiH ipak može imati koristi od elemenata iz Plana rasta, uključujući i ovaj program Wi-Fi za zapadni Balkan”, saopšteno je prije nekoliko dana, kada je Delegacija EU u Sarajevu pozvala BiH da se uključi u ovaj program.
Iz svega se može zaključiti da je Briselu više stalo da se BiH približi EU nego njenim političarima, koji mjesecima vode borbe oko nadležnosti i institucionalne nadležnosti. Čini se da EU želi da po svaku cijenu uključi BiH u Plan rasta iako formalno nije ispunila uslove.
Kako je navedeno u uslovima za najnoviji program, prioritetna područja odnose se na zelenu tranziciju, integraciju u evropske industrijske lance snabdijevanja, kritične sirovine, održiv transport, digitalnu tranziciju, održiv turizam, razvoj ljudskog kapitala i razvojno finansiranje.
“Da bi bili kvalifikovani, investicioni projekti moraju dostići minimalni prag od deset miliona evra, sa minimalnim potrebnim učešćem kapitala, odnosno vlastitih resursa od 15 odsto ukupne vrijednosti investicionog projekta. Dodatne informacije o svrsi poziva, kriterijumima podobnosti i ocjenjivanja i drugim detaljima o tome kako se prijaviti mogu se pronaći u pozivu za prijavljivanje”, navedeno je u ovom dokumentu, prenose Nezavisne novine.
