Na evropskom putu vlast u Bosni i Hercegovini otvara nove probleme. Nakon što su se državni zastupnici počeli upoznavati s tekstom Reformske agende koja je poslana ka Evropskoj komisiji, nastaju novi problemi. Osim imenovanja pregovarača, stranke iz Republike Srpske sada podsjećaju na svoj stari stav da prijenos nadležnosti s entitetske na državnu razinu ne prihvataju ni u kakvom obliku. Analitičari ističu da put kojim ide Bosna i Hercegovina nije europski put.
Reformska agenda, tajanstveni dokument koji niko nije vidio, ali se sve o njemu zna, dokument je u kojem se kroz 113 tačaka Bosna i Hercegovina mora usaglasiti s standardima Evropske unije i to, čini se, donosi nove probleme.
“U tim prioritetima stoji jedna vrlo važna tačka, a to je pravo države da preuzme nadležnosti bilo kojeg nivoa vlasti, privremeno, kako bi se izbjeglo kršenje evropskih zakona. Jeste li svjesni da put u Evropu znači prenos dijela suvereniteta na Evropsku uniju”, upozorava zastupnik Naše stranke u PSBIH Predrag Kojović.
Od ranije je poznato da je za stranke iz Republike Srpske prenos nadležnosti neprihvatljiv.
“Mi smo usvojili ovu reformsku agendu, ali to ne znači da će bilo koja od ovih reformi proći u Vijeću ministara ili Predstavničkom domu”, kaže zastupnik Ujedinjene Srpske u PSBIH Milan Petković.
Između različitih stavova političara i zahtijeva Evropske unije mora posredovati pregovarač. Procedura njegovog imenovanja je prilično neodređena. Ono što se zna jeste da mora biti iz reda srpskog naroda, kako su to dogovorili ranije koalicioni partneri na državnom nivou. Ali, nakon raskola Trojke i SNSD-a i tu nastaje problem.
“Ja pozivam kolege da se prestanemo nadmudrivati i da damo ime pregovarača. Što se mene tiče, osoba koja je kompetentna i koja to može raditi, a predstavnik je srpskog naroda, od njih mora doći prijedlog. Bilo bi razumno da kolege iz bošnjačkog i hrvatskog naroda to podrže, ko god da je to”, izričit je lider HDZ-a BiH Dragan Čović.
Odluka o imenovanju pregovarača došla je samo dan nakon sastanka Milorada Dodika i Dragana Čovića u Banjaluci, što za stranke Trojke, kako tvrdi Elmedin Konaković, znači da je dogovor nastao bez njih.
“Dogovor, koji su oni očigledno postigli u Banjaluci, ne mogu implementirati bez Trojke. Trojka u tome neće učestvovati, SNSD nije evropski partner, to su više puta pokazali i tu nema rasprave”, smatra predsjednik NiP-a Konaković.
Poruka iz Evropske unije je da stav o reformama mora biti jedinstven jer EU pregovara samo s državom. U taj proces mogu biti uključeni i eksperti iz entiteta ili kantona kako bi se uslovi iz Reformske agende što prije ispunili.
“Reformska agenda je veoma jasna. Bosna i Hercegovina je trebala dostaviti sve reformske tačke koje će biti dio finansijskog planiranja i Bosna i Hercegovina, ako je obećala, recimo, digitalizaciju javne uprave, ne može bježati od toga – neće dobiti pare, ako neće dostaviti reformu, a ta reforma očekuje se da je na državnom nivou”, naglasio je Faris Kočan, profesor na Fakultetu društvenih nauka u Ljubljani.
I gdje je onda Bosna i Hercegovina na evropskom putu – zapela između sukoba nekada koalicionih partnera na državnom nivou i zahtjeva Evropske unije.
“Krećemo se putem ka EU, ali to nije evropski put. Mislim da jedan dio političkih aktera, koji se bar deklarativno zalažu za evropski put, u stvarnosti to ne žele. Mislim da se tu radi o obmanjivanju, kako domaće javnosti, ali istovremeno i zvaničnika Evropske unije”, ističe politička analitičarka Tanja Topić.
Kočan smatra da Evropska unija očekuje novi zamah na evropskom putu Bosne i Hercegovine, ali tek nakon izbora, piše BHRT.
