Privredna komora Federacije BiH (PKFBiH) intenzivno prati dinamiku uvođenja CBAM-a (Carbon Border Adjustment Mechanism), čija puna primjena počinje od 1. januara 2026. godine, a kojim se uvodi trošak za emisije ugljendioksida (CO₂) na robu koja se u EU uvozi iz Bosne i Hercegovine i drugih zemalja koje nisu članice unije.
EU CBAM obuhvata proizvodne grane poput čelika, aluminija, željeza, cementa, električne energije i drugih intenzivnih sektora.
“Dosadašnje aktivnosti kompanija uglavnom su bile fokusirane na izvještavanje o emisijama, dok nedostatak domaćeg ETS sistema (trgovanja emisijama) dodatno otežava poziciju izvoznika. Bez ETS-a, troškovi CBAM-a će se plaćati direktno pri izvozu u EU, što znači da će značajna sredstva odlaziti u evropski budžet umjesto da ostanu u zemlji”, rečeno je Feni u PKFBiH.
Privredna komora FBiH pokrenula je niz edukacija i radionica kako bi industrija razumjela zahtjeve izvještavanja i pripremila se za naplatu emisija. Paralelno se zagovara ubrzano donošenje zakona i uspostava domaćeg ETS-a, što bi smanjilo troškove izvoznicima. U saradnji s domaćim i međunarodnim partnerima pruža se tehnička podrška za razvoj modela praćenja emisija i prilagođavanje poslovnih procesa, uz poseban naglasak na ulaganja u energetski efikasne tehnologije i prelazak na čistu energiju.
Metalska industrija u BiH suočava se s izazovom da smanji emisije i zadrži konkurentnost na zahtjevnom EU tržištu. Ključni koraci, kako ističu iz PKFBiH, uključuju: modernizaciju proizvodnih procesa kroz energetski efikasne tehnologije, prelazak na obnovljive izvore energije poput solarnih sistema i toplotnih pumpi, digitalizaciju i precizno praćenje emisija, što omogućava dokazivanje niske emisijske osnovice i povoljnije ugovore, te optimizaciju logističkih lanaca, jer ugrađene emisije obuhvataju i transport.
“Evropski kupci sve više favoriziraju proizvode s niskim emisijama, pa je prilagodba nužna za opstanak i rast”, ističu iz PKFBiH.
Napominju da su u Bosni i Hercegovini pokrenute inicijative koje podržavaju modernizaciju i digitalizaciju industrije, uključujući metalski sektor. Projekti obuhvataju obuke zaposlenih, razvoj digitalnih kompetencija i primjenu naprednih alata za simulaciju i dijagnostiku. Formirane su i digitalne platforme koje pomažu malim i srednjim preduzećima u transformaciji poslovanja.
Energetska efikasnost se potiče kroz programe koji finansiraju modernizaciju opreme i smanjenje potrošnje energije. Federalni i kantonalni nivoi podržavaju industriju kroz javne pozive i sufinansiranja. Projekti međunarodnih organizacija također osiguravaju grantove, kredite i tehničku pomoć za ove projekte. Tempo implementacije varira, ali se vidi rast interesa kompanija da koriste dostupne instrumente. Iako nedovoljne, ove inicijative omogućavaju industrijskim preduzećima da smanje emisije, povećaju produktivnost i osiguraju konkurentnost na EU tržištu
“BiH je formalno opredijeljena za uspostavu ETS-a i berze električne energije, ali implementacija je spora. Berza električne energije još nije formirana, ali se radi na Zakonu o regulatoru, prenosu i tržištu električne energije u BiH koji je preduslov za njeno funkcionisanje. Zakon je u parlamentarnoj proceduri i vjerujemo da će delegati u Domu naroda BiH pokazati odgovornost te podržati njegovo usvajanje. Uspostava berze omogućila bi domaće trgovanje i potencijalnu integraciju s regionalnim platformama”, istakli su iz PKFBiH.
Nedostatak ETS-a znači da će bh. izvoznici plaćati CBAM taksu direktno pri izvozu u EU, što povećava troškove i smanjuje konkurentnost. Da bi se ti troškovi ublažili, kako navode iz PKFBiH, kompanije ulažu u projekte smanjenja emisija kroz obnovljive izvore energije i modernizaciju proizvodnih procesa. Manje emisije direktno znače niže obaveze za CBAM takse.
Komora pruža savjetodavnu podršku i povezuje firme s finansijskim programima koji omogućavaju ulaganja u zelene tehnologije. Grantovi i povoljni krediti iz EU fondova i Razvojne banke FBiH predstavljaju instrumente za finansiranje tih projekata. Na taj način sredstva koja bi otišla u EU mogu biti reinvestirana u domaću ekonomiju. PKFBiH zagovara ubrzanu implementaciju ETS-a kako bi se omogućilo korištenje domaćih kvota i smanjio odlazak sredstava van zemlje.
“Cilj je da CBAM rizici postanu prilika za modernizaciju i rast domaće industrije”, naglasili su za Fenu iz PKFBiH.
