Iako statistika pokazuje veliki broj nezaposlenih, tržište rada u praksi izgleda drugačije – dio ljudi ostaje registriran, dok privreda traži radnike koje ne može pronaći. Nova karta nezaposlenosti u Europi za 2026. godinu ponovo je otvorila pitanje tržišta rada u Bosni i Hercegovini. Dok dio regije bilježi napredak, podaci za BiH ostaju zabrinjavajući. Istovremeno, sve se više govori o nedostatku radne snage i uvozu radnika.
Karta nezaposlenosti ponovo otvara pitanje ekonomskih nejednakosti na Balkanu. I dok dio regije sustiže evropski prosjek, Bosna i Hercegovina ostaje među zemljama s dvoznamenkastom nezaposlenošću. Ekonomisti upozoravaju da problem nije samo u nedostatku radnih mjesta, već i u strukturi tržišta rada, kao i u značajnom udjelu neformalne ekonomije. Sve je više poslova koje domaća radna snaga ne želi ili za koje ne postoje adekvatni uslovi, javlja BHRT.
„Imamo nekoliko ključnih izazova kada je u pitanju visoka stopa nezaposlenosti. Jedan od najznačajnijih su definitivno određene strukturne promjene u privredi, a to je rast potražnje za radnom snagom, konkretno u prometu, turizmu i prerađivačkoj industriji – na što, nažalost, ne možemo adekvatno odgovoriti zbog nedostatka domaće radne snage. Druga vrlo važna stavka je značajan dio neformalne ekonomije u Bosni i Hercegovini“, kaže Amila Pilav-Velić, profesorica na Ekonomskom fakultetu UNSA.
Iako statistika pokazuje veliki broj nezaposlenih, tržište rada u praksi je drugačije – dio ljudi ostaje registriran, dok privreda traži radnike koje ne može pronaći. U takvim okolnostima zapošljavanje stranih radnika postaje nužan odgovor na nedostatak domaće radne snage. „Bosnu i Hercegovinu jako opterećuje činjenica da na nivou države imamo preko 315.000 nezaposlenih osoba. Najveći broj nezaposlenih na evidenciji je zbog određenih privilegija, odnosno prava iz oblasti zdravstva i socijalne zaštite. Poslodavci u Bosni i Hercegovini zapošljavaju strane radnike samo ako je to potrebno za proizvodne procese i održavanje poslovanja“, ističe Mario Nenadić, direktor Udruženja poslodavaca FBiH.
Stručnjaci upozoravaju da će bez ozbiljnih ekonomskih reformi, boljih uslova rada i zadržavanja domaće radne snage, Bosna i Hercegovina teško pratiti evropske trendove.
