{"id":195501,"date":"2026-08-04T07:33:20","date_gmt":"2026-08-04T05:33:20","guid":{"rendered":"https:\/\/zosradio.ba\/?p=195501"},"modified":"2026-08-04T07:33:20","modified_gmt":"2026-08-04T05:33:20","slug":"zbog-cega-biste-unos-hrane-trebali-ograniciti-na-dnevni-okvir-od-devet-sati","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/zosradio.ba\/index.php\/2026\/08\/04\/zbog-cega-biste-unos-hrane-trebali-ograniciti-na-dnevni-okvir-od-devet-sati\/","title":{"rendered":"Zbog \u010dega biste unos hrane trebali ograni\u010diti na dnevni okvir od devet sati"},"content":{"rendered":"

Ograni\u010davanje obroka i u\u017eina na devetosatni dnevni okvir, uz izbjegavanje hrane \u010detiri sata prije spavanja, moglo bi pomo\u0107i u spre\u010davanju kognitivnog pada u starijoj dobi, tvrde nau\u010dnici.<\/strong><\/p>\n

Pilot-studija provedena me\u0111u starijim \u017eenama s prekomjernom tjelesnom te\u017einom ili gojazno\u0161\u0107u pokazala je znakove pobolj\u0161anja mentalnih vje\u0161tina kod onih koje su jele unutar skra\u0107enog vremenskog perioda, u pore\u0111enju s onima koje su obroke raspore\u0111ivale tokom du\u017eeg dijela dana.<\/p>\n

Nalazi su preliminarni s obzirom na mali broj u\u010desnica u istra\u017eivanju. Me\u0111utim, ukoliko se potvrde u obimnijim studijama, rad ukazuje na to da bi ljudi mogli za\u0161tititi svoje kognitivne sposobnosti jednostavnim pravilom: jesti unutar relativno uskog vremenskog okvira i izbjegavati hranu kasno u no\u0107.<\/p>\n

Dodatne koristi mimo samog mr\u0161avljenja<\/h4>\n

Profesorica Sue Shapses, nau\u010dnica u oblasti nutricionizma sa Univerziteta Rutgers u New Jerseyju (SAD), istakla je da sam gubitak te\u017eine mo\u017ee usporiti kognitivni pad u starijoj dobi. Ipak, dodaje da postoje dodatne koristi za ljude koji ne konzumiraju hranu van okvira od osam do devet sati te prestanu jesti \u010detiri sata prije odlaska na spavanje.<\/p>\n

U sklopu istra\u017eivanja, prof. Shapses je provela malo klini\u010dko ispitivanje u kojem je 47 \u017eena u dobi od 50 do 79 godina dobilo uputu da tokom \u0161est mjeseci smanji dnevni unos hrane za 500 kalorija. Unutar te grupe, za 26 \u017eena preporu\u010deno je da sve obroke konzumiraju isklju\u010divo unutar devetosatnog prozora – naj\u010de\u0161\u0107e izme\u0111u 10 i 18 sati – dok su ostale u\u010desnice obroke raspore\u0111ivale tokom otprilike 12 sati.<\/p>\n

Bolji rezultati na testovima pam\u0107enja i planiranja<\/h4>\n

Na kraju ispitivanja, obje grupe ostvarile su sli\u010dan gubitak tjelesne te\u017eine – u prosjeku oko 7 kilograma. Me\u0111utim, kognitivni testovi otkrili su da su \u017eene koje su hranu konzumirale u u\u017eem vremenskom okviru postigle znatno bolje rezultate na testovima prostornog planiranja i rje\u0161avanja problema.<\/p>\n

Uo\u010dene su i naznake da su pravile manje gre\u0161aka na testovima memorije i u\u010denja, iako su na pojedinim testovima brzine reakcije i obavljanja vi\u0161e zadataka istovremeno (multitasking) obje grupe imale jednake rezultate.<\/p>\n

Profesorica Shapses opisala je ove efekte kao skromne, ali je naglasila kako oni sugeri\u0161u da vremenski ograni\u010dena ishrana mo\u017ee pobolj\u0161ati sposobnost pam\u0107enja informacija za svakodnevne zadatke te smanjiti gre\u0161ke povezane s pa\u017enjom i rje\u0161avanjem problema. Detalji istra\u017eivanja predstavljeni su na nau\u010dnom skupu Nutrition 2026, godi\u0161njem sastanku Ameri\u010dkog dru\u0161tva za ishranu u Marylandu.<\/p>\n

Nau\u010dnici sada planiraju istra\u017eiti za\u0161to je va\u017eno uzeti u obzir kada jedemo, a ne samo \u0161ta jedemo. Pretpostavlja se da bi koristi mogle biti rezultat slo\u017eene me\u0111uigre cirkadijalnog ritma, metabolizma i upalnih procesa u organizmu.<\/p>\n

Zna\u010daj no\u0107nog posta<\/h4>\n

U mnogim zemljama uobi\u010dajeno je da se hrana konzumira tokom perioda od 14 sati, \u010dime ostaje svega 10 sati no\u0107nog posta bez hrane. Me\u0111utim, sve ve\u0107i broj istra\u017eivanja ukazuje na jasne zdravstvene prednosti produ\u017eenog no\u0107nog suzdr\u017eavanja od hrane. Pregledna studija objavljena u januaru pokazala je da je zavr\u0161etak konzumacije hrane prije 19:00 sati povezan sa zna\u010dajnim pobolj\u0161anjima u tjelesnoj te\u017eini, BMI-ju, obimu struka, krvnom pritisku i markerima metaboli\u010dkog zdravlja.<\/p>\n

Profesorica Wendy Hall, voditeljica odjela za kognitivne nauke na King's Collegeu u Londonu, koja nije bila uklju\u010dena u studiju, smatra da bi ograni\u010davanje obroka na u\u017ei prozor zaista moglo imati benefite za mozak.<\/p>\n

“Vremenski ograni\u010dena ishrana je logi\u010dan pristup podr\u0161ci kognitivnom zdravlju kod osoba srednje i starije dobi s prekomjernom te\u017einom. Ne samo zato \u0161to mo\u017ee pomo\u0107i u regulaciji tjelesne te\u017eine, ve\u0107 i zato \u0161to izbjegavanje velikih obroka kasno uve\u010de mo\u017ee pobolj\u0161ati kontrolu \u0161e\u0107era u krvi, vaskularnu funkciju i smanjiti upale”, izjavila je Hall.<\/p>\n

Ipak, Hall je pozvala na oprez, napominju\u0107i da su nalazi preliminarni te da je klju\u010dno sa\u010dekati kompletnu, recenziranu studiju kako bi se utvrdilo jesu li uo\u010dena pobolj\u0161anja i klini\u010dki zna\u010dajna, pi\u0161e Klix.<\/a><\/p>\n

Pro\u010ditajte jo\u0161:<\/span><\/p>\n