Nakon Op\u0107ih izbora odr\u017eanih 4. oktobra, Evropska unija o\u010dekuje od Bosne i Hercegovine da obnovi reformski zamah i ispuni o\u010dekivanja gra\u0111ana kada je rije\u010d o evropskim integracijama, poru\u010dili su iz Evropske komisije za Fenu.<\/p>\n
Upozorili su da bi se zemlja, osim zastoja na putu ka otvaranju pristupnih pregovora, uskoro mogla suo\u010diti s rizikom da izgubi 373,9 miliona eura iz Plana rasta za zapadni Balkan.<\/p>\n
Govore\u0107i o tome \u0161ta bi nakon izbora trebali biti prvi potezi novih vlasti kako bi BiH ostvarila mjerljiv napredak prema EU, iz Komisije podsje\u0107aju da je Evropsko vije\u0107e jo\u0161 u martu 2024. donijelo odluku o otvaranju pristupnih pregovora.<\/p>\n
\u201cOdluka Evropskog vije\u0107a iz marta 2024. da otvori pristupne pregovore s Bosnom i Hercegovinom poslala je va\u017enu poruku gra\u0111anima Bosne i Hercegovine, potvr\u0111uju\u0107i evropsku perspektivu njihove zemlje\u201d, naveli su iz Evropske komisije.<\/p>\n
Me\u0111utim, vi\u0161e od dvije godine nakon te odluke jo\u0161 nije odr\u017eana prva me\u0111uvladina konferencija, koja bi ozna\u010dila formalni po\u010detak pregovara\u010dkog procesa.<\/p>\n
Iz Komisije za Fenu navode da BiH treba intenzivirati napore na provo\u0111enju reformi i preduzeti sve relevantne korake utvr\u0111ene preporukom Evropske komisije iz oktobra 2022. godine kako bi Vije\u0107e EU moglo usvojiti pregovara\u010dki okvir i omogu\u0107iti odr\u017eavanje, kako su je nazvali, dugo o\u010dekivane prve me\u0111uvladine konferencije.<\/p>\n
Me\u0111u reformama koje jo\u0161 nisu provedene posebno izdvajaju usvajanje Zakona o sudovima BiH i Zakona o Visokom sudskom i tu\u017eila\u010dkom vije\u0107u BiH.<\/p>\n
\u201cNjihovo usvajanje u skladu s evropskim standardima od su\u0161tinskog je zna\u010daja za ja\u010danje nezavisnosti, integriteta, odgovornosti i efikasnosti pravosu\u0111a, kao i povjerenja gra\u0111ana u pravosudni sistem\u201d, istakli su.<\/p>\n
Komisija, me\u0111utim, u odgovoru nije precizirala koja konkretna sporna pitanja u tekstovima dva zakona jo\u0161 moraju biti rije\u0161ena, niti je navela da li smatra realnim odr\u017eavanje prve me\u0111uvladine konferencije do kraja 2026. godine.<\/p>\n
Jo\u0161 jedan korak koji Brisel o\u010dekuje jeste imenovanje glavnog pregovara\u010da BiH.<\/p>\n
Iz Komisije nagla\u0161avaju da je odluka o njegovom imenovanju u nadle\u017enosti Bosne i Hercegovine i da treba biti donesena u skladu s doma\u0107im zakonodavstvom i procedurama, ali istovremeno jasno navode kakvu funkciju o\u010dekuju.<\/p>\n
\u201cO\u010dekujemo da glavni pregovara\u010d bude operativan, s punim mandatom da predstavlja zemlju u cjelini\u201d, poru\u010dili su iz Evropske komisije.<\/p>\n
Komisija prati napredak BiH u svim klju\u010dnim prioritetima, a ocjenu relevantnih pomaka predstavit \u0107e u predstoje\u0107em Paketu pro\u0161irenja i izvje\u0161taju o Bosni i Hercegovini. Navode i da ostaju spremni pru\u017eiti sna\u017enu politi\u010dku, tehni\u010dku i finansijsku podr\u0161ku zemlji u provo\u0111enju politi\u010dkih, institucionalnih, socijalnih i ekonomskih reformi potrebnih za napredovanje prema \u010dlanstvu.<\/p>\n
Posebno zna\u010dajan dio odgovora Evropske komisije odnosi se na Plan rasta za zapadni Balkan i novac koji je na raspolaganju Bosni i Hercegovini.<\/p>\n
BiH i dalje mo\u017ee dobiti do 976,6 miliona eura iz Instrumenta za reforme i rast za zapadni Balkan, pod uvjetom uspje\u0161nog provo\u0111enja dogovorenih reformi. Taj iznos ve\u0107 odra\u017eava smanjenje indikativne alokacije BiH za deset posto koje je primijenjeno 2025. godine zbog ka\u0161njenja.<\/p>\n
Nakon \u0161to je Reformska agenda BiH odobrena u novembru 2025. godine, isplata sredstava, uklju\u010duju\u0107i pretfinansiranje, mogu\u0107a je tek nakon stupanja na snagu sporazuma o zajmu i Instrumentu te zadovoljavaju\u0107eg ispunjavanja primjenjivih uslova.<\/p>\n
Tek nakon ispunjavanja tih koraka, poja\u0161njavaju iz Komisije, BiH \u0107e mo\u0107i pristupiti sredstvima koja su joj dodijeljena u okviru Plana rasta.<\/p>\n
Istovremeno isti\u010du rok koji postaje posebno va\u017ean za vlasti u BiH.<\/p>\n
\u201cPeriod odgode za prvih 50 reformskih koraka, \u010diji je rok bio decembar 2025. godine, traje 12 mjeseci i isti\u010de 31. decembra 2026. godine. Time se Bosna i Hercegovina uskoro izla\u017ee riziku gubitka 373,9 miliona eura ukoliko uvjeti ne budu ispunjeni i reforme provedene\u201d, upozorili su iz Evropske komisije.<\/p>\n
Brisel isti\u010de da \u017eeli da gra\u0111ani BiH u potpunosti koriste mogu\u0107nosti koje pru\u017ea Plan rasta, koji bi istovremeno trebao pomo\u0107i zemlji da napreduje na evropskom putu.<\/p>\n
Pored formalnog procesa pristupanja, Evropska unija sve ve\u0107i naglasak stavlja na postepenu integraciju zemalja kandidata, odnosno omogu\u0107avanje pojedinih koristi \u010dlanstva prije samog ulaska u EU.<\/p>\n
\u201cPostepena integracija zna\u010di pru\u017eanje koristi \u010dlanstva u EU korak po korak, sektor po sektor, prije pristupanja\u201d, pojasnili su iz Komisije.<\/p>\n
Jedna od konkretnih mogu\u0107nosti za BiH je pristup Jedinstvenom podru\u010dju pla\u0107anja u eurima \u2013 SEPA-i. Prema podacima Komisije, uklju\u010divanje u taj sistem mo\u017ee smanjiti naknade za transakcije i do 94 posto te skratiti vrijeme potrebno za njihovo izvr\u0161enje.<\/p>\n
Komisija je pozdravila usvajanje potrebnog zakonodavstva u Federaciji BiH i Republici Srpskoj, \u010dime je omogu\u0107eno da Bosna i Hercegovina podnese zahtjev za pristup SEPA-i.<\/p>\n
Me\u0111utim, ni taj proces nije automatski.<\/p>\n
\u201cVa\u017eno je da Bosna i Hercegovina nastavi provoditi potrebne reforme, uklju\u010duju\u0107i one u oblasti borbe protiv pranja novca, kako bi bila u poziciji da koristi SEPA-u kao i druge zemlje regiona\u201d, naveli su iz Komisije, dodaju\u0107i da su spremni nastaviti pru\u017eati podr\u0161ku BiH u tom procesu.<\/p>\n
Za gra\u0111ane BiH jedna od budu\u0107ih konkretnih koristi evropske integracije mogla bi biti i inicijativa \u201cRoam Like at Home\u201d, odnosno ukidanje dodatnih tro\u0161kova roaminga s Evropskom unijom.<\/p>\n
Iz Komisije navode da ta inicijativa donosi zna\u010dajne koristi gra\u0111anima u budu\u0107nosti, ali da \u0107e BiH morati napraviti i konkretan institucionalni korak.<\/p>\n
\u201cVa\u017eno je da Bosna i Hercegovina imenuje svog predstavnika koji \u0107e voditi bilateralne pregovore s EU o ovoj inicijativi kada za to do\u0111e vrijeme\u201d, istaknuli su.<\/p>\n
Na pitanja o mogu\u0107em terminu posjete predsjednice Evropske komisije Ursule von der Leyen Bosni i Hercegovini, konkretnom napretku koji bi Komisija \u017eeljela vidjeti prije njenog dolaska, kao i o prakti\u010dnim posljedicama sve ve\u0107eg zaostajanja BiH za drugim zemljama zapadnog Balkana, Komisija nije dala konkretne odgovore.<\/p>\n
Ipak, poruka iz Brisela nakon izbora je da BiH treba ponovo pokrenuti reformski proces. U fokusu ostaju usvajanje pravosudnih zakona u skladu s evropskim standardima, uspostavljanje operativne pregovara\u010dke strukture s glavnim pregovara\u010dem koji mo\u017ee predstavljati dr\u017eavu u cjelini te provo\u0111enje reformskih obaveza iz Plana rasta.<\/p>\n