Iako je pojam besku\u0107nika duboko ukorijenjen u svakodnevnom govoru i praksi socijalnih radnika, u Bosni i Hercegovini ova ranjiva kategorija gra\u0111ana pravno uop\u0107e ne postoji.<\/p>\n
Prema podacima Centra za socijalni rad, u Kantonu Sarajevo trenutno je evidentirano 27 osoba koje se nalaze u situaciji besku\u0107ni\u0161tva, \u0161to predstavlja blagi porast u odnosu na ranije godine.<\/p>\n
Me\u0111utim, umjesto pod adekvatnim terminom, doma\u0107e zakonodavstvo ove ljude svrstava pod potpuno druga\u010diju i problemati\u010dnu definiciju.<\/p>\n
O sistemskim propustima i izazovima s kojima se socijalni radnici svakodnevno suo\u010davaju na terenu, u programu TVSA govorila je Mirsada Poturkovi\u0107, stru\u010dnjakinja iz oblasti socijalne za\u0161tite.<\/p>\n
Ona je upozorila da va\u017ee\u0107i Zakon o osnovama socijalne za\u0161tite FBiH, kao i kantonalni zakoni, besku\u0107nike ne prepoznaju kao posebnu kategoriju korisnika, ba\u0161 kao ni \u017ertve trgovine ljudima.<\/p>\n
“Na\u0161e norme umjesto toga definiraju ‘lica sa dru\u0161tveno neprihvatljivim pona\u0161anjem’. U tu kategoriju dr\u017eava razvrstava osobe sklone besposli\u010darenju, skitnji, ovisnostima ili one koje se zati\u010du na ulicama sa razli\u010ditim oblicima neprihvatljivog pona\u0161anja. Ako napravimo paralelu sa regijom, tamo je zakonski vrlo jasno precizirano ko se smatra besku\u0107nikom. Kod nas to nije slu\u010daj i na\u0161e norme jednostavno ne prate vrijeme i nove dru\u0161tvene izazove”, istakla je Poturkovi\u0107.<\/p>\n
Dodala je kako osobe koje se zati\u010du na sarajevskim ulicama uglavnom ne odgovaraju klasi\u010dnoj regionalnoj definiciji besku\u0107nika.<\/p>\n
“Naj\u010de\u0161\u0107e se radi o osobama koje su sklone razli\u010ditim ovisnostima, a nerijetko je prisutan i invaliditet. Paradoks je da zna\u010dajan broj tih ljudi zapravo ima stambenu jedinicu i ima gdje \u017eivjeti. Tako\u0111er, ve\u0107ina njih ima u\u017eu ili \u0161iru porodicu, ali su kontakti s njima potpuno prekinuti”, objasnila je.<\/p>\n
Jedna od klju\u010dnih prepreka za slu\u017ebe socijalne za\u0161tite jeste \u010dinjenica da se pomo\u0107 ne mo\u017ee pru\u017eiti prisilno. Ako osoba odbije smje\u0161taj u ustanovu ili prijavu u sistem, socijalni radnici nemaju zakonski mehanizam da reaguju, \u010dak ni u slu\u010dajevima kada je osobi oduzeta poslovna sposobnost.<\/p>\n
S druge strane, prihvatili\u0161te pri Gerontolo\u0161kom centru Sarajevo ima stroge kriterije za prijem, pa su ovisnosti \u010desta kontraindikacija za boravak, zbog \u010dega mnogi korisnici napuste smje\u0161taj ili budu udaljeni zbog kr\u0161enja ku\u0107nog reda.<\/p>\n
Dodatni problem predstavlja i realizacija prava na subvencioniranje podstanarstva. Iako ove osobe formalno imaju pravo na takvu vrstu nov\u010dane podr\u0161ke, uslov je potpisivanje ugovora sa stanodavcem.<\/p>\n
“Na\u017ealost, rijetki su ili gotovo da ne postoje stanodavci koji \u017eele potpisati ugovor, a naro\u010dito sa osobama koje su sklone dru\u0161tveno neprihvatljivim pona\u0161anjima. Uz to, sami finansijski cenzusi za ostvarivanje socijalnih prava su generalno relativno mali”, naglasila je Poturkovi\u0107.<\/p>\n
Kao jedini izlaz iz ovog za\u010daranog kruga navode se nova zakonska rje\u0161enja na federalnom nivou, Zakon o socijalnim uslugama i novi Zakon o socijalnoj za\u0161titi, u \u010dije je radne verzije pojam besku\u0107nika kona\u010dno uvr\u0161ten.<\/p>\n