Bosna i Hercegovina je me\u0111u zemljama s najjeftinijom strujom u Evropi, no svako poskupljenje te\u0161ko pada gra\u0111anima. To najbolje govori kakav je ovdje \u017eivotni standard. Prema svemu sude\u0107i, cijena elektri\u010dne energije mirovat \u0107e do prolje\u0107a, kada se o\u010dekuje zna\u010dajan skok. Zemlja ogromnih potencijala postala je ovisna o uvozu.<\/p>\n
Rudnici ne proizvode dovoljno uglja, a su\u0161a je ograni\u010dila proizvodnju hidroelektrana. Termoelektrana Ugljevik ostala je bez neophodnih koli\u010dina uglja, \u010dime je ugro\u017een glavni energetski oslonac Republike Srpske. S obzirom na to da entitetska Elektroprivreda posluje s gubitkom, rje\u0161enje su nadle\u017eni prona\u0161li u novom zadu\u017eenju: preduze\u0107e \u0107e se zadu\u017eiti za 50 miliona maraka, a dobit \u0107e i bespovratna sredstva iz entitetskog bud\u017eeta. Ipak, ceh krize platit \u0107e i gra\u0111ani. Najavljeno je poskupljenje elektri\u010dne energije od marta sljede\u0107e godine, a ekonomski analiti\u010dari procjenjuju da bi ra\u010duni gra\u0111ana mogli biti pove\u0107ani i do 30 posto.<\/p>\n
“Nisam ba\u0161 siguran da se mo\u017ee ugalj obezbijediti za Ugljevik, trajno, za cijelu sezonu. Nisam siguran da \u0107e to ba\u0161 tako i\u0107i. \u0160to se ti\u010de poskupljenja… Ide sigurno do kraja godine ili u martu, sa stanovi\u0161ta gra\u0111ana je svejedno. To \u0107e pogoditi njihove bud\u017eete. Najve\u0107i problem ove zime bit \u0107e smanjen dotok vode u hidroelektrane, \u0161to \u0107e sve tri elektroprivrede u BiH natjerati da uvoze struju iz inostranstva”, rekao je Damir Miljevi\u0107, ekonomski analiti\u010dar i stru\u010dnjak za energetiku.<\/p>\n
S druge strane, iz Elektroprivrede cijenu struje nazivaju “socijalnom” i najni\u017eom u Evropi. Analiti\u010dari, pak, ka\u017eu da je odgovornost na nadle\u017enima, koji su svojim djelovanjem pozicionirali BiH na posljednje mjesto u procesu energetske tranzicije na Balkanu. Sli\u010dna je situacija i u drugom entitetu. Cijene struje u ovoj godini u FBiH bile su ve\u0107e za 6,5 posto. Resorni ministar Vedran Laki\u0107 poru\u010dio je da nedostaje milion tona uglja godi\u0161nje i da se zbog toga struja mora uvoziti. Dugogodi\u0161nji nemar sada dolazi na naplatu jer bh. potencijali nisu iskori\u0161teni, a rezerve uglja su ogromne.<\/p>\n
“Procjene su na preko pet milijardi tona, a rezerve su oko dvije milijarde tona. U tuzlanskom, banovi\u0107kom bazenu, na podru\u010dju Gacka i Ugljevika. Pad proizvodnje u rudnicima direktna je posljedica vi\u0161edecenijskog zanemarivanja i povr\u0161inskih kopova i jama u sastavu koncerna EP BiH”, smatra Nedim Sulji\u0107, \u010dlan Evropske akademije nauka i umjetnosti i univerzitetski profesor u Tuzli.<\/p>\n
Zbog toga su akumulirani gubici rudnika enormni, a u jamama je primjetan hroni\u010dan nedostatak investicija. Ogroman problem u energetskom sektoru predstavlja i \u010dinjenica da Bosna i Hercegovina nema berzu elektri\u010dne energije. Usvajanje zakona i formiranje berze uslov su da BiH ne pla\u0107a poreze na emisiju ugljika tokom proizvodnje struje.<\/p>\n
“Mi smo morali usvojiti jedan efikasniji energetski miks ili taj spoj svih izvora energije. Ne znam da smo ikada napravili siguran put tranzicije, a da ne povrijedimo ekonomiju BiH. Bili smo dugo optu\u017eivani da je cijena elektri\u010dne energije niska. Za\u0161to, ako je to bila na\u0161a prednost? Na\u0161i gra\u0111ani su na taj na\u010din kompenzirali nizak ekonomski status”, naglasila je Adisa Omerbegovi\u0107 Arapovi\u0107, profesorica ekonomije i finansija.<\/p>\n
Federacija je strate\u0161ki bila usmjerena, obja\u0161njava profesor Sulji\u0107, na izgradnju Bloka 7. Generacijski projekat, kako su ga vlasti najavljivale, propao je. Najave su bile da \u0107e 2024. godine biti u funkciji.<\/p>\n
“Nisu imali nikakav alternativni plan tokom jedne decenije i izgubljene su klju\u010dne godine za energetsku tranziciju u na\u0161oj zemlji. EP BiH, i sada\u0161nja i sve prethodne, krive su zbog nesposobnosti da se provede duboko restrukturiranje koncerna i da se zaustave ekonomski tokovi, enormna dugovanja rudnika. Krivi su i zbog ka\u0161njenja u izgradnji obnovljivih izvora energije”, poru\u010dio je Nedim Sulji\u0107, \u010dlan Evropske akademije nauka i umjetnosti i univerzitetski profesor u Tuzli.<\/p>\n