Edin Džafić iz Breze je čovjek koji je život proveo u nastojanju da ništa ne fali, ni njemu ni porodici. A onda, prije nešto više od godinu dana, sin i snaha odlučuju se razvesti, oboje krenuti nekim novim životnim putevima, a četvero djece ostaviti djedu Edinu i baki.
Radio je, zarađivao. Radovao se Edin penziji, iako je još mlaživotnd. Dobio je dva sina sa suprugom i kasnije nekoliko unučadi. Naravno, bio je presretan. Nažalost, zdravlje nije bilo najbolje, ali snaga porodice gurala ga je naprijed.
Naravno da je to bio šok za cijelu porodicu, ali Edin je odmah od prvog dana preuzeo brigu o unučadima bez imalo razmišljanja. Iako slabog zdravlja i minimalnih primanja.
Briga o četvero djece nije jednostavna, pogotovo kada imaju šest, četiri, tri i godinu i po dana starosti. Riječ je o malenoj djeci koja u potpunosti trebaju brigu i pažnju. Edin brine o njima 24 sata, a supruga pokušava dodatno zaraditi nešto u lokalnoj prodavnici kako bi doprinijela.
Djeci nedostaju roditelji
Teško je, kaže Edin, objasniti njegov sadašnji život jer ovo nije mogao očekivati. Briga o djeci iziskuje mnogo odgovornosti, ali i sredstava. Ono što mu posebno teško pada je to što vidi koliko djeci nedostaju majka i otac.
“Ljubav im je potrebna. Mi se trudimo, ali znamo da majku i oca ne može niko zamijeniti. Sina i snahu sam pitao za sve, ali njih ništa ne interesuje. Sve je ovo sada moj život. Od nekih primanja djecu hranim. Uzimam im pelene. Mene zovu babo, dedo, a nekad i mama. Željni su majke, topline. Mi im pružamo što imamo. Jedna je majka, jedan je otac. Kad ne bih ja imao, njima bih dao. Borim se koliko god mogu. Teško je raditi, a njih čuvati” rekao je za kraj Edin Džafić.
Izvor: Nezavisne.com
