Nedavno završeno finale Lige šampiona, u kome je Mančester Siti savladao Inter minimalnim rezultatom 1:0, definitivno je pokazalo da je evropski fudbal ušao u novu eru. Tim iz Mančestera je osvojio prvu titulu klupskog prvaka Evrope i dokazao da pripada krugu „velikih“ iako su mnogi tvrdili da „građanima“ tu nije mesto. Pep Gvardiola i momci su igrom na olimpijskom stadionu Ataturk ipak dokazali drugačije!
Svi oni koji vole da gledaju fudbal uživo i koji su subotu proveli ispred malih ekrana bili su svedoci da je odbrana u današnjem fudbalu najbolji napad. Iako je Inter, čini se, imao inicijativu na terenu da puno napada i šutira na gol, „građani“ su iz svega nekoliko šansi uspeli da izvuku pobedonosni gol za laskavu titulu šampiona starog kontintena.
Da li je Inter pobedio samog sebe?
Gol koji je Rodri postigao sredinom drugog poluvremena, u 68 minutu, bio je, ispostaviće se, dovoljan za pobedu nad Interom. Zanimljivo je da je ovo četvrto po redu finale Lige Šampiona koje je završeno minimalnim rezultatom od 1:0, što je verovatno razočaralo mnoge ljubitelje fudbala koji su očekivali puno golova i oštru napadačku igru. Umesto toga, dobili smo utakmicu u kojoj su obe ekipe tražile šansu iz kontre.
U pobedničkoj ekipi se pored Rodrija, odličnom igrom istakao i odbrambeni igrač Džon Stons. On je svojim odličnim potezima često kvario planove igrača Intera. Stons je bio aktivan na celom trenu, od šesnaesterca do šesnaesterca, za šta očigledno nije bilo rešenja u redovima italijanskog tima. Građani su tokom celog meča biti direktni sa loptom, imali su veoma precizna dodavanja i što je najbitnije nisu pravili greške u odbrani. Tim sa ostrva je očigledno u finalu imao sve ono što je falilo Interu za pobedu.
Ekipa trenera Simonea Inzagija je nakon primljenog gola na terenu delovala prilično neorganizovano. Pokušavali su da do poslednjeg minuta dođu do izjednačenja, ali bez uspeha. Kao jednog od najvećih krivaca za ovakvu igru italijanskog tima novinari su u prvom redu okrivili napadača Romelua Lukakua. Belgijanac je najpre napravio problem Dimarku u 70. minutu koji je bio u odličnoj poziciji da izjednači rezultat. Slično se desilo i u 89 minutu i to na svega pet metara od gola Mančester Sitija, kada je Lukaku uspeo da promaši gol i pogodi golmana „građana“ Edersona u nogu. Zbog ovih poteza Lukaku će biti zapamćen kao jedan od najvećih tragičara istambulskog finala.
Gvardiola konačno ponovo na vrhu Evrope
Španski stručnjak sa titulom prvaka Evrope uspešno je završio još jednu sezonu na mestu šefa struke tima Mančester Sitija. Iako je pre samo nekoliko meseci delovalo da će titulu u Premijer ligi osvojiti njihov najveći rival ove sezone Arsenal, sve se promenilo nakon serije poraza „tobdžija“. Gvardiola se, sa druge strane, nije predao do zadnjeg trenutka. „Građani“ su nizali pobede i čekali kiks rivala, koji se na kraju i desio.
Da su rezultati trke za titulu šampiona Premijer lige bili drugačiji, pitanje da li bi se finale Lige šampiona završilo na ovaj način. Ovo je Gvardioli prvi pehar prvaka starog kontinenta koji je osvojio nakon 2011. godine, kada je do te titule predvodio ekipu Barselone. Ovo je drugi put u karijeri da je tim pod vođstvom španskog stručnjaka stigao do trostruke krune, jer je pored pehara Lige šampiona i Premijer lige Mančester Siti ove sezone osvojio i FA kup. Isto mu je pošlo za rukom i 2009. godine sa Barselonom.
Italijani propustili istorijsku priliku
Ova junska subota će biti upisana u istoriji Mančestera, jer je ovo jedini grad u Evropi pored Milana koji može da se pohvali sa dva različita kluba koja su se našla na „krovu“ Evrope. Italjanski klubovi su ove sezone imali istorijsku priliku da pokažu da su još uvek u vrhu evropskog fudbala. Pored Intera, koji je bio u završnici Lige šampiona, Roma se plasirala u finale Lige Evope, a Fjorentina u finale Lige konferncija. Nažalost, sva tri tima su poražena što je veoma teško palo italijanskim navijačima.
Iako je već duže vreme uvreženo mišljenje da engleski klubovi dominiraju u evropskim klupskim takmičenjima, ova sezona je pokazala da stvari nisu toliko crno-bele. Godinama smo gledali Real Madrid i Barselonu, onda je došla era nemačkih klubova poput Borusije i Bajerna, a sada ozbiljniju ulogu ponovo imaju italijanski velikani koji u našem regionu imaju veliki broj navijača.
Svi se sećamo vremena od pre dvadeset, trideset godina, kada je italijanski fudbal bio neprikosnoven. Utakmice Serije A su se gledale ritualno, pa je mnogima termin od 15 časova nedeljom postao sinonim za gledanje „kalča“. Ukoliko italijanski timovi nastave sa ovakvim igrama, sigurno će ponovi biti u centru pažnje, na radost mnogih navijača!
