Delegacije Evropske unije u više je navrata upozoravala da predložena zakonska rješenja u RS-u, a koja se tiču klevete bi predstavljale korak unazad na putu ka EU. Ivana Korajlić iz Transparency Inetrnational upozorava da slobode nisu na udaru samo u RS-u nego i Kantonu Sarajevu.
Govoreći u Banjoj Luci na konferenciji “Mediji i civilno društvo: Kritički glasovi pod pritiskom?”, šef Delegacije EU U Bosni i Hercegovini Johann Sattler je upozorio da postoje prijetnje slobodi medija u Bosni i Hercegovini, ali da su posebno hitni u RS-u nakon nacrta legislative kojom bi se kriminalizovala kleveta i postavile restrikcije civilnom društvu.
“Želim da budem jasan, predloženo zakonodavstvo u ova dva domena značilo bi nazadovanje u ispunjavanju kriterija EU u ovoj važnoj oblasti”, kazao je Sattler.
Istakao je da po pitanju klevete, dekriminalizacija klevete u BiH 2002. godine bila velika prekretnica za zemlju.
“Kriminalizacija klevete može se iskoristiti kako bi se ućutkali aktivisti za ljudska prava, novinari, civilno društvo i građani. Stigmatizacija i delegitimizacija aktera civilnog društva kao ‘stranih agenata’ vjerovatno bi rezultirala suzbijanjem i zastrašivanjem organizacija civilnog društva i ozbiljno ograničila njihova prava na slobodu udruživanja, mirnog okupljanja i izražavanja, te time podstakla klimu straha“, naglasio je ambasador Sattler.
Korajlić kaže kako štetnosti predloženih izmjena ne bi ostavile posljedice samo po medije, nego i na slobodu građana da izraze svoje mišljenje.
“Mjesecima zapravo govorimo o štetnosti predloženih izmjena krivičnog zakonika, posebno u dijelu koji se odnosi na klevetu, uvredu, krivična djela vezana za objavljivanje porodičnih okolnosti ili tuđih spisa i slično koje su zapravo usmjerene na ograničavanje slobode govora. Ne samo kada govorimo o radu medija, nego slobodi svakog građanina da izrazi svoje mišljenje”, kaže Korajlić.
Podvlači da sa druge strane se jedan od prvobitnih 14, pa revidiranih osam prioriteta koje je EU postavila pred Bosnu i Hercegovinu se odnosi na slobodne medije i civilno društvo.
“Ovakve zakonske incijative ne idu u prilog ispunjavanja ovih prioriteta kolikogod oni bili uopšteno postavljeni, ali opet predlaganje i usvajanje zakona koji idu na gušenje slobode medija, i drugih zakona koji idu na ograničavanje rada civilnog društva nisu nešto što Evropska unija može pokazati pozitivan odnos prema ispunjavanju prioriteta i napretku prema članstvu ka EU.
Korajlić je upozorila da se to prelijeva i na druge nivoe vlasti, da nije trend koji se dešava samo u RS, te da u Kantonu Sarajevo zakon o javnom redu i miru ide u istom pravcu. Na nivou Bosne i Hercegovine Zakon o slobodi pristupa informacijama, ide na ograničavanje prava na pristup informacijama. Cjelokupan trend je negativan kada se govori o ljudskim pravima i slobodama u Bosni i Hercegovini, a posebno u RS-u.
“Evropska unija je po ranijim pitanjima reagovala blokiranjem sredstava, upravo zbog ponašanja vlasti u RS-u, sigurno ima na raspolaganju takve mehanizme. Pitanje je koliko ih je ostalo na raspolaganju, sa obzirom da je dio sredstava već blokiran. Sa druge strane kada govorimo o nekim konkretnim sankcijama prema pojedincima to podrazumijeva konsenzus članica što je nemoguće. Imamo Mađarsku koja pokazuje slične trendove, i zapravo direktno je svrstana, odnosno lider Mađarske koji je svrstan uz Milorada Dodika”, kaže Korajlić.
Ističe, da je nažalost utisak takav da je veća spremnost EU ka Bosni i Hercegovini, nego što Bosna i Hercegovina želi put u EU.
“Da želimo, mi bismo davno ispunili većinu ovih prioriteta, nije da baš cvijeta napredak ni u drugim oblastima. Nismo usvojili ništa od zakona koji su među ključnim prioritetima. Razvlači se u proceduri godinama, opstruiše se usvajanje. Sa time smo pokazali šta je spremnost. Koliko god se neke stvari pokušale predstaviti kao napredak, većina njih nije. Sa te strane, mislim da se prije svega lideri u BiH nemaju istinsku volju za pristup EU, to je nivou deklarativne priče. Ne samo da nemaju volju nego i direktno opstruišu. Dobili smo kandidatski status bez samo ispunili uslove, pa se sad smatra da mogu radit šta žele, ali da će EU izaći u susret zbog cjelokupne situacije sa agresijom na Ukrajinu, zbog čega se EU više okrenula shvatajući ga kao strateški region i pokušavajući ga otrgnuti od drugih uticaja”, kaže Korajlić.
Zaključuje kako lideri u Bosni i Hercegovini smatraju da su im samo generalne geostrateške prilike dovoljne da bi napredovale na putu ka EU, a da im ne trebaju reforme i upozorava da je na većini indeksa o nivou demokratije, slobode medije došlo do pada u proteklim godinama, piše Klix.
