Za bankarski sektor u Bosni i Hercegovini nema krize, za pola godine su sve banke ostvarile dobit od 463 miliona KM.
Tako su banke u Republici Srpskoj u periodu januar – jun ove godine imale neto dobit od 127 miliona KM ili oko 33 miliona KM više u odnosu na isti period prošle godine.
Ukupni depoziti na nivou bankarskog sektora iznose 7,8 milijardi KM i povećani su za 101 milion KM ili 1,3 odsto u odnosu na kraj 2023. godine.
“Depoziti pravnih lica iznose 3,1 milijardu KM, od čega se 1,5 milijardi (47%) odnosi na depozite privatnih društava. Depoziti stanovništva iznose 4,7 milijardi KM, od čega se 2,6 milijardi (54%) odnosi na štednju fizičkih lica”, piše u ovim podacima.
Dalje se navodi da bruto bilansna aktiva bankarskog sektora iznosi 10,6 milijardi KM, i u odnosu na kraj 2023. godine veća je za dva odsto.
“Ukupni bruto krediti iznose 6,2 milijarde KM i povećani su za 188 miliona KM ili tri odsto u odnosu na kraj 2023. godine. Krediti pravnih lica iznose 3,1 milijardu KM, od čega se 2,1 milijardu (69%) odnosi na kredite privatnim društvima. Krediti fizičkih lica iznose 3,2 milijarde KM, od čega se dvije milijarde (64%) odnosi na potrošačke kredite. Stopa NPL-a (udio nekvalitetnih kredita u ukupnim bruto kreditima) iznosi 3,4 odsto i smanjena je u odnosu na kraj prošle godine. Stopa pokrivenosti nekvalitetnih kredita je poboljšana i iznosi 77 odsto”, stoji u podacima Agencije za bankarstvo RS.
Prema podacima Agencije za bankarstvo Federacije BiH, banke su u pola godine ostvarile dobit od 336 miliona KM, što je 25,3 odsto više nego u istom periodu prošle godine, kada je neto dobit iznosila 268,1 milion KM.
Ovo znači da je dobit banaka u Bosni i Hercegovini za oko 100 miliona KM veća nego u šest mjeseci 2023. godine.
Marko Đogo, profesor na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Istočnom Sarajevu, rekao je za “Nezavisne novine” da je bankarski sektor, iako to čudno zvuči, jedan od najzdravijih poslovnih sektora u Bosni i Hercegovini, pišu Nezavisne novine.
“Bez obzira na to što imamo dosta banaka na broj stanovnika i njihovu kupovnu moć, čini se da banke vode dosta konzervativnu politiku i da su im bilansi u skoro svim bankama zdravi i nekako vuku kompletnu privredu naprijed. Što se tiče izvora finansiranja, imaju višak depozita, uglavnom građana, koje prikupljaju veoma jeftino. Dakle, danas je za neki depozit na neki kraći vremenski rok na godinu dana kamata ispod dva odsto. Tako banke imaju viškove likvidnih sredstava. U posljednjih desetak godina je i kamata dosta pala, tako da se sve iznad šest odsto kamate smatra skupim kreditom, dok je nekad išlo i do 10 odsto. Ako sakupljate sredstva po kamati od dva odsto, a na primjer plasirate sredstva po kamati od pet odsto, onda je to neka lijepa osnova za dobit. Dakle, banke u BiH su nekako posložile poslovni model koji prosto generiše dobit, koja ne odstupa od zemalja u regionu. Ovo nije ekstra dobit, ali je pristojna. Prosto nastavljaju da rade po uhodanim osnovama. Drago mi je što raste učešće domaćeg kapitala u vlasništvu nad bankama, i to je dobar proces. Nekad smo zavisili od pozajmljivanja sredstava sa evropskog finansijskog tržišta, a sad imamo dosta domaće štednje. Znači, banke sakupljaju jeftine depozite i plasiraju sredstva po većim kamatama i tako ostvaruju dobit”, objasnio je Đogo.
