Uovoj godini neće biti finansijskih sredstava od MMF jer domaće političke snage nisu mogle da se dogovore o pismu namjere. S obzirom da je stari aranžman istekao, i da zbog neispunjavanja uslova nije povučena četvrta tranša iz tog aranžmana, entitetski budžeti su u velikoj krizi.
Analitičari upozoravaju da će se sada entiteti zaduživati kod komercijalnih banaka po znatno nepovoljnijim uslovima, a mogu se očekivati i nove emisije obveznica i trezorskih zapisa.
Nemogućnost dogovora sa MMF-om o pismu namjere zatvorio je vrata novom aranžmanu. Iako će se razgovori nastaviti, domaće vlasti ističu kako su male šanse za dogovor. Uz to su entiteti ostali i bez 150 miliona evra iz prethodnog aranžmana koji je istekao 30 juna, jer nisu ispunjene određene mjere koje su bile definisane u tom aranžmanu. Predsjednik Vlade Federacije BiH Fadil Novalić kaže da će se sada morati tražiti alternativni izvori finansiranja uz neke rezove.
“Mi smo usvojili budžet, zna se tačno koliki je i imamo Zakon o izvršenju budžeta. Ako nema MMF-a, ovih 200 miliona četvrtog koraka Stand by aranžmana, njega nema, jer je istekao i definitivno i pravno je stavljen ad acta, mi ćemo morati tražiti druge izvore. Komercijalne, trezorske, više zapisa i tako dalje”, kaže Novalić.
Entitetima je potrebno najmanje 500 miliona evra kako bi sanirali budžetske deficite koji su projektovani njihovim usvajanjem. Republika Srpska se do sada prodajom obveznica i trezorskih zapisa zadužila oko 100 miliona evra a Federacija 70 miliona.
U RS-u imaju mogućnost da se na ovaj način zaduže još 40 miliona evra, a u Federaciji već planiraju da namaknu novih 10 miliona aukcijom Trezorskih zapisa u julu. Predsjednik RS-a Milorad Dodik, kaže da su entitetskom budžetu u ovom trenutku neophodna velika srestva koja će tvrdi, naći i bez novog aranžmana.
”Da bi potpuno bila likvidna Republika Srpska i da ne bi imala nikakve teškoće i probleme u ovom trenutku nedostaje, i da bi servisirali svoje dugove, znači nije to sve za novu potrošnju, nama treba oko 150 miliona evra, i mislim da ćemo mi to obezbjediti i bez samog MMF-a”, kaže Dodik.
Analitičari ističu da će entitetske vlasti uskoro iscrpiti mogućnosti zaduživanja aukcijama trezorskih zapisa i prodajom obveznica, te će se morati okrenuti skupim komercijalnim kreditima.
“Ta sredstva koja se mogu obezbjediti na tržištu kapitala su značajno skuplja od sredstava Međunarodnog monetarnog fonda, i iz još jednog razloga tvrdim da će ona biti još nepovoljnija jer smo zgurani u ćošak, gdje ćemo sigurno morati da prihvatimo uslove na koje ne bismo inače pristajali”, smatra ekonomista Siniša Pepić.
Analitičari ističu i da entitetske budžete uskoro očekuju rebalansi, po sistemu presipanja iz šupljeg u prazno, te da će rezovi i ovaj put zaobići birokratski dio javnog sektora, te će se prelomiti na kapitalnim investicijama i privredi, što je pogrešan put, smatra ekonomista Damir Miljević.
“Ispravan koncept bi bio da napokon birokratija u entitetima osjeti krizu koja je zadnjih 7, 8 godina u BiH, i prema tome neka naprave uštede na troškovima, javnim nabavkama i svojim platama i pokriće minuse. Samo primjera radi, smanjivanje plata birokratije u Federaciji za dva posto donijelo bi dodatnih 123 miliona maraka”, tvrdi Miljević.
Ipak, ne treba zaboraviti da je za pregovore s MMF-om ključno usvajanje i sprovođenje seta reformi, koji su nazvani “reformska agenda”.
Čini se da je MMF odlučan da ne odobri novi aranžman ako se ne krene u ozbiljnije reforme. Pitanje je ko će sprovesti nove reforme kada u Federaciji još nije formirana Vlada, a Vlada RS-a još nije usvojila ni plan reformi.
Uslovi koje je MMF postavio pred domaće vlasti očigledno su bili mnogo veći zalogaj od onog koji su oni mogli sažvakati. Među zahtjevima koji navodno za entitete nisu bili prihvatljivi sigurno je jačanje kontrole bankarskog sektora, budžetski rezovi ali i donošenje novog zakona o radu, kojem se oštro protive sindikati u oba entiteta.
Muris Čičić, profesor Ekonomskog fakulteta u Sarajevu, ističe kako su entietski predstavnici pokazali veliku neozbiljnost u pregovorima sa stranim kreditorima.
“Ključ je u tome da su Vlade nestabilne, a nestabilne su zato što političke stranke ne mogu da se dogovore međusobno i ne mogu ali i ne pokazuju zaista spremnost za istinske reforme koje su neophodne i koje MMF zahtjeva od naših vlasti. Ali nije samo MMF nego i Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju koji smo potpisali i tako dalje”, mišljenja je Čičić.
Činjenica je da su entitetski budžeti već sada u situaciji da ne mogu izmirivati sve obaveze. Trenutno Vlada Federacije isplaćuje samo plate, socijalna davanja i druge prioritete, ali se ne isplaćuju grantovi, podsticaji i slično.
U Republici Srpskoj kasne penzije, plate i doprinosi u zdravstvu, te naknade za prevoz u prosvjeti, a samo je pitanje vremena kada će početi kasniti plate i u javnoj upravi u oba entieta. I dok se vlasti prave da mogu bez MMF-a, Miljević upozorava da će aranžman sa MMF-om biti neminovan, ali ovaj put možda i pod težim uslovima.
“Ono što će se vjerovatno dešavati u narednih par mjeseci to je da će vlasti u entitetima pod pritiskom besparice na kraju u septembru morati pristati na sve ono što traži međunarodna zajednica a prvenstveno međunarodne finansijske institucije, tako da se mi trenutno nalazimo u bezizlaznoj situaciji, gdje će nam opet neko drugi diktirati šta da radimo iz jednostavnog razloga što vlasti već godinama nisu spremne da same povuku neke poteze. Tako da će opet tražiti alibi, poput ‘mi to ne bi ali morali smo’ “, jasan je Miljević
