Slobodan, Dušica i Igor Milojević iz Kruševca roditelji
su i sin koji su za 13 dana umrli od koronavirusa.
Kada je Igor, star 52 godine, preminuo 21. jula, porodicu i
prijatelje to je dotuklo, a i ljekari COVID bolnice u Kruševcu su plakali,
prenosi Kurir.rs.
Iza Igora su ostala tri sina, najmlađi je još maloljetan –
ima 15 godina. A iza svih njih ostala je ćerka i sestra, koja nema snage da
priča, čiji život se za tili čas pretvorio u patnju, tri groba, ali koja želi
da ljudi čuju ovu priču i shvate da COVID ubija, da i mladi i mlađi treba da se
vakcinišu, a svi čuvaju, jer nije gotovo. Ni izbliza.
O tragediji porodice Milojević za Kurir je svjedočio njihov
prijatelj, koji je, kako kaže, tone suza prolio, naročito kada je Igor umro.
Molio je da mu se ime ne objavi.
Drama ove porodice počela je kada su se Slobodan (77) i
Dušica (72), supružnici koji su živeli sami, zarazili u junu. Niko sigurno ne
zna kako je to bilo, da li ih je inficirao neko od mladih koji su kod njih
dolazili, a imaju i pet unuka, da li je zbog toga što je Slobodan bio na nekom
većem skupu ili nečeg trećeg.
Čim je krenula temperatura, u COVID ambulanti su dobili terapiju i kućnu
izolaciju jer, kako veli prijatelj, nije bilo ništa dramatično. Igor ih je
obilazio, donosio im hranu.
“I jednog jutra Slobodan je pao u kupatilu, a Igor je
zato ostao da noći kod roditelja. Slobodan je imao nekih hroničnih bolesti,
sećam se da smo ga pre dve-tri godine bukvalno vratili iz mrtvih. Dušica je
bila prilično aktivna penzionerka, imala je problema sa zglobovima, koliko
znam”, ispričao je prijatelj i dodao da su oboje na samom početku
masovne imunizacije primili kinesku vakcinu kao prioritetni.
Igor se tada inficira, ali on nije bio vakcinisan. Imao je
višak kilograma, ali, kako navodi prijatelj, nije imao nikakve bolesti. Inače,
bio je bivši oficir i razveden.
“Roditelje smeštaju na poluintenzivnu negu kovid
bolnice u Kruševcu, u krevet do kreveta. Oboje su bili stabilno, ali kod
Slobodana 5. jula dolazi do dramatičnog pogoršanja oba plućna krila, prebacuju
ga na intenzivnu i sutradan pada na respirator. Dušica je dobro, razmišljaju
čak da je u četvrtak, 8. jula, puste kući, ali ispostavlja se da neki rezultati
nisu baš stabilni i ostavljaju je u bolnici. Slobodan istog dana umire,
pretpostavljaju da je uzrok tromb. Njoj nisu rekli da je ne bi
uznemiravali”, priča prijatelj.
Igor je sve vrijeme u kućnoj izolaciji.
“Čuli smo se svakodnevno, govorio je da je super, da mu
ništa ne fali, ali da mu ne daju da ide na očevu sahranu jer je u izolaciji. U
međuvremenu, Dušici se odjednom pogoršava stanje, prebacuju je u Niš, ali tamo
umire 14. jula, šest dana posle Slobodana. I Igor mora u bolnicu, i to u danu
kada mu majka umire. Znao je da je ostao i bez majke”, kaže prijatelj.
Prva dva-tri dana Igor je, kako nastavlja, bio na kiseoniku,
relativno stabilno.
“Međutim, pogoršavalo mu se stanje pomalo, povećavali
su mu doze kiseonika. Čuo sam se po tri-četiri puta dnevno s nekoliko lekara,
zaista su bili maksimalno posvećeni. Žestoka bitka se vodila za njegov
život, ali dospeva na respirator i umire 21. jula, 13 dana posle oca i sedam
posle majke. Tog dana me je zvala jedna doktorka, plakala je. Očekivala je
da će ga, kad dođe u smenu, zateći živog. Maltene svi u bolnici su ovo doživeli
i kao ličnu tragediju, treći iz porodice i još relativno mlad”, priča
prijatelj i dodaje da je sve troje imalo naglo širenje upale na oba plućna
krila, te da ne znaju da li to možda ima veze s delta sojem.
zosradio.ba/radiosarajevo.ba