Tokom prvih nekoliko dana 1709. temperatura se naglo
spustila – što inače nije neobično za evropsku zimu. Ali te 1709. to nije bila
uobičajena zima.
Kada je 6. januara svanulo jutro, kontinent je bio zaleđen
od Skandinavije do Italije i od Engleske do Rusije i nije se zagrejao naredna
tri meseca. Tokom najgore zime u 500 godina vladala je i nestašica hrane koja
je – pored ekstremne hladnoće – bila uzrok stotine hiljada smrtnih slučajeva
samo u Francuskoj. Engleski naučnik Vilijam Deram napisao je: “Verujem da
je mraz veći od bilo kog koji ljudi pamte”.
Zima 1709. u Francuskoj
Zemlja koja je najviše bila pogođena strašnom hladnoćom
bila je nesumnjivo Francuska. Prethodna godina im se završila loše, a ni 1709.
nije bolje počela. Francuski seljaci su imali lošu žetvu, bili su opterećeni
porezima i regrutacijom za Rat za špansko nasleđe. Hladni dani počeli su već
1708. godine, ali nisu bili ništa u poređenju sa onim što se dogodilo u noći
između 5. i 6. januara.
Kako tada nije postojala vremenska prognoza, niko nije mogao
da se pripremi za ono što je postalo poznato kao Le Grand Hiver. Hiljade
ljudi je umrlo od hipotermije, a nisu bile pošteđene ni životinje: veliki broj
stoke se smrzao u štalama.
Reke, kanali i luke su bili zaleđeni, a sneg je navodno
blokirao puteve širom Francuske. U luci Marsej na obali Sredozemnog mora, i na
različitim tačkama duž reka Rone i Garone, led je mogao da izdrži težinu
natovarenih kola, što znači da je bio debljine oko 27 centimetara. U gradovima
u koje su zbog neprohodnosti prestale da stižu namirnice, očajni stanovnici su
bili primorani da spale sav nameštaj koji su imali kako bi se ugrejali. U Pariz
nisu stizale namirnice tri meseca.
Čak i oni dobrostojeći, koji su imali zalihe hrane i pića,
nisu imali koristi od toga jer su se njihove namirnice zaledile do
neupotrebljivosti. U tečnom stanju su ostala samo žestoka pića poput vodke,
viskija i ruma. Zima je držala i bogate i siromašne u svom ledenom stisku.
Prostrane vile sa velikim prozorima građene su za prikazivanje, nisu bile
praktične. U Versaju, vojvotkinja od Orleana, snaja kralja Luja XIV,
pisala je rođaku u Hanoveru: “Sedim kraj vatre koja bukti, imam paravan
pred vratima koja su zatvorena. Sedim ovde sa krznom oko vrata i nogama u džaku
od medveđe kože, a još drhtim i jedva držim olovku . Nikad u životu nisam
videla zimu kao što je ova, koja zamrzava vino u flašama.”
Velika zima
Širom ostatka Evrope primećeni su mnogi do tada neviđeni
efekti hladnoće. Brojni svedoci su zabeležili kako je nagli pad temperature
učinio naizgled čvrste predmete krhkim. Stabla bi se razbijala uz
zapanjujući zvuk pucketanja, kao i crkvena zvona.
U Londonu, “Veliki mraz” (The Great Frost), kako
je postao poznat, zaledio je Temzu. Kanali i luka u Amsterdamu doživeli su
sličnu sudbinu. Baltičko more je bilo čvrsto četiri meseca, a prijavljeno je da
su ga putnici prelazili peške ili na konjima. Zaledile su se skoro sve reke na
severu i u središnjem delu Evrope. Čak su se i topli izvori Ahena u današnjoj
Nemačkoj zaledili. Teško natovareni vagoni vukli su se jezerima u Švajcarskoj,
a vukovi su ulazili u sela tražeći bilo šta da jedu – najčešće su se
zadovoljavali telima preminulih od zime.
U Jadranu su brodovi ostali zarobljeni u ledu, a njihove
posade su stradale od hladnoće i gladi. U Veneciji su se za kretanje po gradu
koristile klizaljke umesto gondola. Obilnim snežnim padavinama potpuno su bili
odsečeni Rim i Firenca. U Španiji se reka Ebro zaledila, a čak su i u toploj
Valensiji masline bile uništene hladnoćom.
Zima je imala posledice i na politiku. Borbe između
Francuske i Britanije u Ratu za špansko nasleđe su odložena dok se Evropa nije
zagrejala. A istoričari smatraju pobedu Petra Velikog nad Švedskom u bici kod
Poltave u junu 1709. odlučujućim trenutkom transformacije Rusije u regionalnu
silu. Petar je za svoju pobedu delimično mogao da zahvali oslabljenoj švedskoj
vojsci, čiji su mnogi vojnici poginuli zbog hladnih zimskih temperatura.
Proleće
Međutim, hladnoća je bila samo prva u nizu nevolja koje su
zadesile Evropu te godine. Temperature su ostale nenormalno niske do sredine
aprila, a kada su se konačno otopili, sneg i led su doneli poplave.
Bolest je bila prisutna tokom cele godine. Epidemija gripa
je izbila u Rimu krajem 1708. godine, a nastupajuća hladnoća i glad samo su
pomogli u širenju virusa, koji se pretvorio u pandemiju koja je trajala širom
Evrope tokom 1709. i 1710. Te godine je stigla i kuga iz Osmanskog carstva
preko Mađarske.
Ali od svih muka koje su zadesile Evropu, glad je bila
najgora. Posledice nestašice hrane trajale su tokom cele te i sledeće
godine. Žitarice, vinova loza, povrće, voćke, stada i su bili uništeni, a
zbog dugog mraza nije bilo moguće zasaditi ništa novo. Situacija je izazvala
porast cena žitarica čak šest puta tokom 1709.
U Francuskoj je kralj Luj XIV organizovao podelu hleba i
obavezao aristokratiju da učini isto. Takođe je pokušao da registruje sve
žitnice kako bi izbegao gomilanje, poslavši inspektore da se uvere da se
pravila poštuju. Ali protiv nemilosrdne bede tog vremena, takve mere su bile
beznačajne. Usledilo je i nasilje, gladan narod je organizovano upadao u pekare
i pravio zasede kada bi nailazili konvoji sa žitaricama.
U Francuskoj je u periodu između 1709 i 1710. bilo 600.000
više umrlih nego u nekoj prosečnoj godini u to vreme, i 200.000 manje rođenih.
Usledio je deficit stanovništva koji je kočio ionako slabu ekonomiju.
Uzrok hladnoće
Ova zima, koja je proglašena najhladnijom za 500 godina i
danas zbunjuje klimatologe.
Iznete su različite teorije o događaju. U godinama koje su
prethodile 1709-oj, brojni vulkani širom Evrope su eruptirali, jedan na
Kanarskim ostrvima, jedan na Santoriniju i Vezuv. Ogromne količine prašine i
pepela u atmosferi smanjile su količinu sunčeve svetlosti koja je stizala do
Zemlje, 1709. godina takođe spada u period poznat kao Maunderov minimum
(1645-1715), kada je emisija sunčeve energije značajno smanjena. O tome da li
je kombinacija ovih događaja stvorili katastrofu te zime, i dalje se
raspravlja.
Ova priča je objavljena u časopisu National Geographic
History za januar/februar 2017.
