Iako se smokva često naziva caricom mediteranskog voća, ona tehnički spada u kategoriju cveća, a način njenog stvaranja je istovremeno fascinantan i zastrašujuć.
Naučnici objašnjavaju kako su smokve izokrenuti cvetovi, a smokvino drvo ne cveta kao drvo jabuke ili breskve. Njeni cvetovi cvetaju unutar kruškolike kapsule, koja kasnije sazreva u voće koje jedemo, a ono nije samo jedna voćka, već njihov skup.
Ali to nije jedino po čemu su smokve jedinstvene.
Budući da cvetaju iznutra, treba im specijalan proces oprašivanja jer se ne mogu pouzdati na pčele i vetar, a tu nastupaju smokvine ose.
Smokva ne može da preživi bez tih osa koje šire njen genetski materijal, a ose pak ne mogu da žive bez smokvi jer tamo odlažu svoju larvu.
Ženka ose ulazi u mušku smokvu (usput rečeno, ne jedemo muške smokve). Krila ženke ose i njeni pipci se slome dok ulazi u mali prolaz u smokvu, pa kad jednom uđu, ne mogu da izađu.
Muške bebe osa se rađaju bez krila, jer je jedina njihova funkcija da oplode ženke, tehnički njihove sestre i da prokopaju tunel iz smokve. Ženke osa rade sve dalje, donoseći polen.
Nakon što osa umre u unutrašnjosti smokve, ona se razgrađuje, a koliko god to tužno zvučalo nužno je u procesu stvaranja ukusne smokve, ali vegani bi nakon tog saznanja trebalo još jednom da razmisle hoće li je i dalje konzumirati.
