Zbog nespremnosti Srbije u proteklih 15 godina da se suštinski suoči sa svojom prošlošću, mi se stalno sudaramo sa njom kao sa nekim velikim plakarom koji stoji na sred sobe i britanska rezolucija je samo poslednji u nizu događaja koji nam pokazuje koliko smo se kao društvo odmakli od onog što se dešavalo devedesetih godina, kaže Čedomir Jovanović, lider Liberalno-demokratske partije.
Kao retko koji od lidera u Srbiji, Jovanović nikada nije ćutao o ratnim zločinima i odgovornosti politike Beograda za stradanja koja su se dešavala u ratovima na prostoru bivše SFRJ, pa tako ni sada o situaciji sa rezolucijom o genocidu u Srebrenici.
„Da smo se sami bavili onim što je Miloševićeva Srbija radila, da smo rezoluciju o Srebrenici doneli onda kad je LDP predlagao da je donesemo i u onom obliku u kom je trebalo da bude doneta, da nismo deset godina kilavili i sabotirali saradnju sa Hagom, da smo samo procesuirali i lustrirali one koji su odgovorni za politiku koja je dovela do Srebrenice, ova rezolucija danas ne bi bila bolna tema za nas“, osvrnuo se lider LDP-a na glavnu političku temu ove nedelje.
Crvene linije
Prema njegovim rečima, u Srbiji se politika uvek na kraju svede na povlačenje crvenih linija koje je neko nekad negde povukao i niko im više ne zna smisao ni vrednost, ali ipak je kao neprihvatljivo da se prelaze sve dok ih na kraju vreme samo ne obriše i obesmisli.
„Koliki bi bio niz crvenih linija iz skore prošlosti Srbije na koje su se lideri zaklinjali i kitili ih rečima ‘nikad’ i ‘zauvek’, a danas ih se skoro niko i ne seća? Onog trenutka kad shvatimo težinu zločina koji se tamo desio, onog trenutka kad ljudske žrtve na svim stranama prestanu da budu samo mera ljudskog mesa potrebnog da se uzida u neki politički koncept, tada će ta reč ‘genocid’ da stoji normalno pored događaja koji opisuje onako kako to međunarodno pravo predviđa. Do tada će služiti kao lakmus papir da vidimo koliko su našem društvu žrtve zaista bitne, koliki deo društva ih negira i koliki deo društva tu tuđu patnju slavi“, objašnjava Jovanović.
Odgovarajući na pitanje zbog čega se zazire od reči „genocid“ lider LDP-a kaže da „iako je genocid u Srebrenici najstrašniji pojedinačni zločin počinjen u ratu u Bosni, on, nažalost, nije bio izolovan slučaj i incident koji se desio tako što su u ratnom ludilu neki ljudi prosto, slučajno iskočili iz nekog sistema, pa učinili nešto što je strašno, ali je ipak izuzetak od načina na koji su se ponašali tokom ostatka rata ili su radili nešto suprotno sopstvenom pogledu na svet“.
„Nažalost, ako pogledate nemilosrdne ratne statistike, čak i bez uvida u dobro čuvane vojne ratne arhive, po brzini po kojoj su istrebljivani bošnjački civili, vidi se da su ti zločini činjeni planski i zbog toga optužuju mnogo gore, teže i šire nego što to bilo kakav sud može da uradi“, smatra Jovanović.
Bivši predsednik Srbije Boris Tadić dva puta je išao na komemoraciju u Potočare. Međutim, i aktuelni predsednik Srbije Tomislav Nikolić, ali i premijer Aleksandar Vučić, koji je posle nekoliko nedelja rešio da ode u Srebrenicu, pokazali su neodlučnost.
‘Držanje za vratove’
Jovanović, komentarišući takav razvoj događaja, kaže da ga više od toga brine šta svi ti ljudi rade ostalih 364 dana godišnje, čak i kada odu u Potočare i naprave neki mali, simboličan, pozitivan gest.
„Ali skoro niko nije odoleo, zbog svoje slabosti, zbog nedostatka vizije i ideje, zbog nerazumevanja sistema vrednosti i zbog nerazumevanja suštine kažnjavanja krivaca, da na kraju opet pali te nacionalne i šovinističke vatre, da glumata neki naopako shvaćeni patriotizam, da ljudima opet gura ludačke ideje u glavu i da nas danas, na kraju, dovede tu gde smo, da se opet gledamo sa nepoverenjem i da 20 godina posle rata, skoro 20 miliona ljudi, koji žive u razvaljenim i nedovršenim državama, jedni na druge škripe zubima“, govori Jovanović.
Premijer Srbije Vučić je nedavno najavio da je spreman na dijalog sa Bošnjacima, međutim i dalje izgleda nema odlučnih koraka u tom smeru. Upitan šta je ključno za popravljanje odnosa za dva naroda, Jovanović je rekao:
„Da bi se odnos između Srbije i Bosne zaista promenio, neophodno je da se jednom zauvek i do kraja odreknemo ratne politike devedesetih koja se danas sprovodi nekim drugim, ali jednako razornim sredstvima. Sva naša energija mora biti usmerena na stvaranje jednog funkcionalnog društva u Bosni, umesto dosadašnjeg večitog guranja klipova u točkove, besmislenim pretnjama referendumom i otcepljenjem i ohrabrivanja srpskih lidera u Bosni da se ponašaju onako kako su se ponašali do sada. Dokle god se tri naroda u Bosni budu držala za vratove, Bosna će biti ovakva kakva je. Siguran sam da Srbija može da odigra važnu ulogu u uspostavljanju međusobnog poverenja i izgradnje jednog boljeg društva u Bosni“, naglašava Jovanović.
Euroatlantske integracije ili ruski geto
Nije retko da Srbija traži od Rusije da je brani od odluka koje donose članice EU. Jovanović smatra da zbog nespremnosti društva da se suštinski promeni i da odredi svoje prioritete, „stalno izmišljamo nova imena za tu svoju neodlučnost i nedostatak odgovora na pitanje šta mi u stvari hoćemo da budemo“.
„Kad vam spoljna politika ima četiri stuba, to najčešće znači da nema nijedan. Zbog te želje da se istovremeno ide i levo i desno, da se udvara i nacionalistima kod kuće i zapadnom svetu od kojeg u najvećoj meri zavisimo, Srbija konstantno tapka u mestu ili se mrda napred mravljim koracima. Mislim da nas događaji teraju ka trenutku u kojem će se videti koliko su zaista iskrene evropske ambicije Srbije i naša spoljna politika će brzo pokazati da li smo spremni da suštinski zakoračimo u evroatlanske integracije ili ćemo izabrati da postanemo ruski geto“, zaključuje Jovanović.
Razgovarao: Ratko Femić
