I Reuf beg mi u odgovor rekne da bi mi on to rado kaz'o al’ da ni sam ne znade koga da priupita i komu da se obrati. Suglasili smo se da kad opet budne iš'o u Beč da ponese jedno pismo u kojem bih ja sve potanko napis'o o cijelom ovom slučaju moga babe Ibrahima i da on vidi sa trgovcima bečkim pa akoBogda da i oni svoje veze potegnu. Tako smo i dogovorili i kad opet mi javi Reuf beg da će poći u Beč ja mu dadoh pismo.
Prođe pofajn vremena dok mi Reuf beg ne donese haber o sudbini pisma u kojemu sam ja se raspitiv'o za sudbinu oca Ibrahima. U odgovoru je pisalo da bi oni u Austriji meni rado dali odgovor ali da bio on bio podug i težak za razumijevanje a da opet ništa novo ne bi rekli osim da oni ne znaju tačno šta je sa mojim ocem. Isto tako reče mi Reuf beg da bi odgovor bio tako tegoban i taman da bi ga teško razumio. Kad mi tako reče, krenu da mi kazuje: Osmane, iz onog što sam dozn'o ti dobro znadeš da je sve od dragog Allaha, pa ti to tako i prihvati. Nedugo nakon ovoga pisma, dobili smo novo pismo u kojem je stajalo da se mojoj majci Umihani dodjeljuje penzija koju će slati Vlada države Austrije putem Vlade naše Kraljevine SHS. Svemu tome da dobije se penzija je pomoglo i pismeno koje je Emina hadži hanuma poslala nekom ministru u Vladi u Sarajevu, pa je taj ministar preko svojih veza još to potvrdio.
