Piše: Hajrudin REDžOVIĆ
Legende o tešanjskim
biznismenima izgledaju tako dobro, da bi (ustvari) samo mogle biti dio trenda
koji se zove fake news. Glavni lik današnje priče, međutim, još je jedan dokaz
da iz Tešnja ne dolaze lažne vijesti. Naš junak padao je više puta: na glavu,
na zadnjicu – ali nikada na koljena. Čovjek se borio, osvojio, izgubio,
preživio, i ponovo uskrsnuo. Ahmo Halilović se zove.
Priča o Ahminoj kćerki –
viralni hit
Sjećate li
viralnog hita – teksta koji je na svim portalima koji su ga preuzeli, do danas
pročitan preko dva miliona puta: Ima 22
godine, 49 kg, crni pojas – i fabriku sa 100 radnika? To je storija o Vasvi
Halilović, ali gotovo su se svi nakon te objave raspitivali o njenom ocu. Ko
je, konačno, Vasvin tata?
Ljudi su se
došaptavali da se sa Ahmom Halilovićem nešto čudno događa kada je kao momak daleke
1974. godine napustio siguran državni posao u poznatoj jugoslovenskoj Tvornici
svjećica u Tešnju, i otišao u privatnike. A kada se saznalo da to „u
privatnike“, zapravo znači „u taksiste“ – onda su bili sigurni: Ahmo je skroz puko.
Ali, Ahmo
nije mario. Nikada mu nije bilo važno šta čaršija priča. Kada je prije 45
godina počeo taksirati, niko u njegovu ladu
nije mogao ući prljavih cipela, ili, nedajbože, sa cigaretom u ustima – ma
koliko mu ta taksi tura bila isplativa. Uvijek je bio prava picajzla, pedantan do bola. Tako je bilo
i kada je kasnije (1983.) otvorio restoran. Njegov specijalitet ‘jezik u sosu’
bio je nadaleko čuven, a njegovi konobari morali su izgledati kao oni iz hotela
visoke kategorije. Sve je moralo biti savršeno i po pravilu. Kvalitetno, a to
košta. To je bio princip od kojeg Ahmo nije odustajao, čak i kad je to bilo na
njegovu štetu, što je bilo često. Jer, kod nas se uglavnom tražilo
najjeftinije, pa makar to značilo i samo ono drž’ vodu dok majstori odu. A Ahmo je, tvrdoglaovo, igrao na
dugoročnu kartu. Kvalitet će tek poslije rata u ovoj državi biti na cijeni, a i
to zbog toga što su nas drugi (EU) na to natjerali. No, trebalo je izdržati
prvih 20 godina; trebalo je ne odustati od principa i preživjeti teške padove.
Usvojio ISO standard
bez ‘potkivanja’
Nakon
taksiranja, Halilović se tokom osamdesetih godina, vidjeli smo, bavio
ugostiteljstvom, a paralelno i trgovinom. Volio je i kamione pa je ubrzo
nabavio dva šlepera i ozbiljno se počeo baviti transportom. U međuvremenu se
oženio, a počeo je i rat. Sad je to već porodičan čovjek sa ženom i dvoje djece.
Oba kamiona je dao u službu odbrane države – i kraj rata dočekuje bez igdje
ičega. Trebalo je ponovo krenuti od nule. Ponovo je posljeratnih godina pokušao
u ugostiteljstvu, otvorio je kafić, ali – mrka
kapa. Bavio se čak i prodajom polovne robe. Pratimo li, sve sami usponi i
padovi! „Dobro znam da u životu nije važno koliko puta padneš, već koliko puta
ustaneš. Znam šta označava mitska ptica feniks.
Znao sam da se može uskrsnuti iz pepela“, siguran je bio Ahmo Halilović. I onda
je najzad došao na svoje. Jer se
kvalitet u poslovanju počeo cijeniti, a za što se tražila i pismena potvrda
(certifikat). Zato nije nikakvo iznenađenje to što Ahmo Halilović danas ima
pravu pravcatu fabriku (EURO ONIKS)
sa 100 radnika koja proizvodi PVC stolariju, a vodeći je proizvođač
dekorativnih panela za ulazna vrata na Balkanu. Očekivano, njegova firma
usvojila je i CE znak i izvozi u
Europsku Uniju. Nije želio da do zvaničnog certifikata za kvalitet (ISO standard) dođe putem potkivanja, nego je želio validan
dokument i proći stvarni proces certifikacije. Diplomirani inženjer Šefket
Turalić, jedan od vodećih eksperata u BiH za standarde kvaliteta (kod koga se
Certifikat ne može kupiti!), kaže da ga je Ahmo nazvao jedno jutro u 6,15 sati.
Ovo je njihov razgovor.
„Želim da imam onakav certifikat kakav ima tešanjska Pobjeda!“ , ispalio je.
„Ali, to će
da boli“, odgovorio je Šefket Turalić.
„Volim kada
boli. Vidimo se!“, bio je principijelan Ahmo.
Ahmo
Halilović upravo vam je održao lekciju o tome kako se od taksiste dolazi do industrijalca.
Taj put trajao je 40 godina, ali – da utvrdimo gradivo – bez asistencije SDA,
korupcije, Alije, Tita i partije. Pošten način bogaćenja može da utiče na
zdravlje, Ahmo je dobio šećer u krvi. Ipak, on ne treba da se brine: ima sina
Hakiju i kćer Vasvu. Kuća im je u centru Tešnja, što znači da bi gravitacija trebalo da ima dovoljan
kapacitet da aktivira biznis gene da
rade u punom kapacitetu.
(Ovo je rukopis iz knjige u pripremi LUKAVI
BIZNIS, autora Hajrudina REDžOVIĆA)
zosradio.ba
