„Svakoga dana, u komunikaciji s raznim ljudima, pitamo se
zašto su najbolji od njih – usamljeni. Oni imaju harizmu, prijatnu
spoljašnjost, dobro vaspitanje i lepe manire, živ analitički um i uvek odaju
utisak snažnih ličnosti, iza čega se jedva nazire tuga.
Oni traže „svoje“ ljude: za razgovor, druženje i prijatan
odmor, za ljubav, za vezu i porodicu. Oni češće prave greške, više pate, ređe
uspostavljaju veze, teže podnose neuspehe. Iako svaki put sagore u vezi, oni se
ponovo rađaju iz pepela i postaju još bolji i jači.
A onda opet, počinju sve ispočetka…
Strani su im stereotipi savremenog društva, nemoguće im je
nametnuti tuđe mišljenje. Bez obzira da li je reč o muškarcu ili ženi, oni
traže osobu pored koje će se osećati toplo i spokojno.
To spokojstvo ne znači odsustvo svađe, adrenalina i snažnih
osećanja. Spokojstvo znači da je tu osoba koja te neće izdati. Osoba u koju
imaš bezgranično poverenje i veruješ joj 200%.
Čak i najjači ljudi neprestano žele da steknu poverenje i da
budu voljeni… „
