Treća nedelja po vakcinaciji je najrizičnija i u tom periodu
je procentualno najviše obolelih od kovida, navodi “Blic”. Od pete
nedelje, generalno posmatrano, broj obolelih je neznatan i kreće se ka nuli.
Činjenica je da posle vakcinacije ima obolelih od kovida,
ali u tim slučajevima simptomi su neuporedivo blaži, da bolest nema
nepredvidljiv tok koji odnosi živote u danu, za razliku od obolevanja pacijenata
koji nisu vakcinisani.
Novi preliminarni podaci istraživanja koje je u toku i kojim
se prati 28.630 vakcinisanih koji su u bazi Doma zdravlja u Kragujevcu pokazuje
koliko smo zaštićeni od virusa nakon vakcinacije, koja nedelja je najrizičnija,
ali i kako koja vakcina deluje.
Treća nedelja po vakcinaciji je najrizičnija i u tom periodu
je procentualno najviše obolelih od kovida, navodi “Blic”. Od pete
nedelje, generalno posmatrano, broj obolelih je neznatan i kreće se ka nuli.
Činjenica je da posle vakcinacije ima obolelih od kovida,
ali u tim slučajevima simptomi su neuporedivo blaži, da bolest nema
nepredvidljiv tok koji odnosi živote u danu, za razliku od obolevanja pacijenata
koji nisu vakcinisani.
Da vakcina štiti dokazuje i egzaktan podatak dobijen
praćenjem vakcinisanih – mogućnost razbolevanja je 50 puta manja od građana
koji nisu vakcinisani.
Analiza i praćenje samih vakcinisanih, ali i u odnosu na
nevakcinisane, donosi precizne naučne odgovore o delovanju četiri vakcine koje
su korišćene na prostoru Srbije.
Najčešće obolevanje je od trenutka primanja prve vakcine, pa
do 11. nedelje od cepljenja. Posle svih revakcina najrizičnija za zaražavanje
je treća nedelja, osim kod vakcine Astrazeneke, kod koje se obnavlja cepivo u
12. nedelji. Sudeći po rezultatima, kod svih vakcina pada broj ili gotovo da
nema obolelih posle revakcinacije.
Prvo, generalno posmatrano, procenat obolelih posle
vakcinacije je 2,03 odsto, dok se do sada kod nevakcinisanih razbolelo – 8,11
odsto. Broj se smanjuje s revakcinacijom na 1,17 odsto, a tri nedelje nakon
revakcinacije je 0,57 odsto. Pokazalo se da je efikasnost tri nedelje nakon
revakcinacije – 92 odsto.
Upravo treća nedelja se ispostavlja kao najrizičnija. Već u
četvrtoj nedelji procenat pada i to na 0,38 odsto obolelih, a u petoj nedelji
se ionako mali broj zaraženih smanjuje na 0,14 obolelih. Šesta nedelja svedoči
o bukvalno promilima, sedma – 0,05 odsto. Potom nema više obolelih u do sada
propraćenih 11 nedelja.
Kako koja vakcina
radi?
U procentualno najrizičnijoj trećoj nedelji zabeleženo je
najčešće zaražavanje posle primljene kineske vakcine. Nakon ruske vakcine reč
je o drugoj nedelji, posle Fajzerove takođe u drugoj, a posle Astrazenekine
procentualno imala je od 11 nedelja najčešće zaražavanje u prvoj nedelji.
Važno je napomenuti da broj obolelih vakcinisanih određenim
cepivom primera radi, Fajzerovim, Astrazenekinim ne prelazi deset zaraženih.
Tako kod onih koji su primili Fajzerove vakcine posle četvrte nedelje od prve
vakcine nema obolelih, a kod Astrazenekine od preko 1000 građana koji su je
primili, ima jedan oboleli u petoj nedelji po vakcini, a potom nijedan
zaraženi.
Kineska vakcina, koju je i primilo najviše građana, po svemu
sudeći, sporije stvara antitela pa obolelih praktično nema od sedme nedelje od
prve vakcine. Ruska vakcina od skoro 5.000 građana koji su je primili ima 2
obolela u šestoj nedelji, navodi “Blic”.
Kada je reč o obolevanju posle vakcinacije, presudno važan
segment je težina bolesti. Specifična je pneumonija koju stvara koronavirus i zbog
koje su pune bolnice i ne samo u Srbiji. I u ovom delu postoji drastična
razlika između vakcinisanih i nevakcinisanih – pneumonija se razvila kod 0,7
onih koji su primili kinesku, iste vrednosti – 0,3 odsto imaju vakcinisani
ruskom i Astrazenekinom i 0,1 odsto Fajzerovom.
U bolnicu je primljeno 0,2 odsto građana koji su primili
kinesku, 0,1 rusku i po dosadašnjim rezultatima istraživanja – nijedan pacijent
koji je primio Fajzerovu ili Astrazenekinu.
zosradio.ba/buka.com
