Prosječna starost dobrovoljnih davalaca krvi u Doboju je 37 godina, među brojnim davaocima najmanje je osamnaestogodišnjaka, ali statistiku ovih dana popravljaju maturanti.
“Ima djece kod kojih postoji trema, pa onda imaju ubrzanu srčanu akciju i onda moramo da ih odbijemo. Od ukupnog broja onih koji dođu, otprilike od 20 do 30 odsto uspije dati krv. Relativno je manja prolaznost na pregledu takvih davalaca, tako da su oni nešto manje zastupljeni, ali bitno je da djeca dođu, da se upoznaju s procedurom, da vide kako to izgleda”, kaže dr Božidar Slavujević, transfuziolog u Zavodu za transfuzijsku medicinu RS u Doboju.
Dražen Starčević, maturant Saobraćajne i elektroškole, probio je led i prvi je među tridesetak svojih vršnjaka dao krv.
Iako je tokom aplikacije igle u venu na licu imao bolan izraz lica, kaže da ga nije boljelo.
“Više sam mislio da će da boli, ali nije uopšte. Očekivao sam neku bol, ali nije, nije boljelo uopšte. I uopšte me nije bilo strah”, kaže Dražen, koji je postao davalac krvne grupe O negativna.
Srednjoškolci u Doboju tradicionalno početkom aprila daruju krv, a maturante Saobraćajne i elektroškole različiti su motivi u srijedu doveli u Zavod za transfuzijsku medicinu RS.
“Prvenstveno me motivisalo što je to jedan human čin, kojim mogu nekom da pomognem ili čak da nečiji život bude spasen zbog mog darivanja krvi. Imao sam skoro slučaj u porodici, bila je potrebna krv i znam koliko je to važno”, kazao je Boban Čikojević.
“Najveći motiv je što neću ići u školu ovaj dan. (smijeh) Pa, eto… Imam danas i praksu i sedam časova, pa ne ide mi se baš”, iskren je Miloš Šljivić.
Davanje krvi nije nepoznata tema među srednjoškolcima, tvrde oni koji su se odazvali akciji.
“Pa, s obzirom na to koliko nas se odazvalo, mislim da je popularno, da naši vršnjaci pričaju o tome… Nisam nikada davala krv, a interesuje me. Malo me strah igala, inače. Imala sam operaciju, pa mi je trebala krv, zato sam se odlučila”, kaže Anita Ljubičić.
“Mislila sam da niko uopšte neće doći, ali eto svi smo došli, ima malo treme, ali tu smo. Strah me uvijek u životu kada bilo šta prvi put radim, ali mi je nekako baš onako puno srce što smo došli”, kazala je Aleksandra Jović, javlja Dobojski.info.
