Povećani uvoz i izvoz iz BiH, ekonomisti tvrde da nema pomaka u domaćoj privredi

/

Izvoz roba i usluga iz naše zemlje, ali i uvoz, značajno su povećani u ovoj godini i veći od 40 odsto. Ove brojke, tvrde ekonomisti, nisu neočekivane s obzirom na enormna poskupljenja, ali i činjenicu da se svijet nakon pandemije koronavirusa vraća u normalu. U svakom slučaju ne radi se o nekom oporavku i iskoraku naše privrede.

Ukupna spoljnotrgovinska razmjena Bosne i Hercegovine u periodu januar – maj iznosila je 19 i po milijardi maraka uz pokrivenost uvoza izvozom od 67,7 odsto.

Vrijednost izvoza u prvih prvih pet mjeseci bila je 7,5 milijardi KM, što je za 43 odsto više nego u istom periodu prošle godine. Uvoz je dostigao 12 milijardi maraka, što je povećanje za 42,5 odsto..

Ove brojke treba, po mišljenju ekonomista, uzeti sa velikom rezervom, jer nijedan podatak ne ukazuje da je došlo do bilo kakvog pomaka u domaćoj privredi. Razlog rasta su enormno veće cijene.

“Ulazni elementi i jednačine su veći i samim tim i prihodi su veći po volumenu. Međutim kad gledamo po nekim drugim mjerilima po tonama i durgim količinama vidimo da taj rast nije na nivou 2018. i 2019. godine”, navodi ekonomski analitičar Aleksandar Ljuboja.

Stagnaciju potvrđuju i prihodi od carina. Iako je uvoz uvećan, to se nije mnogo odrazilo na prihode po ovom osnovu kada je riječ o strukturi ukupnih prihoda od indirektnih poreza.

“Prihodi od carina su praktično slični nekako svake godine. Oni čine oko 4 posto ukupno prikupljenih prihoda. U ovoj godini u pet mjeseci je to iznosilo negdje oko 160 miliona maraka”, kaže portparol Uprave za indirektno oporezivanje BiH Ratko Kovačević.

A ti prihodi od carina bi mogli biti i manji ukoliko bi Bosna i Hercegovina pristupila inicijativi “Otvoreni Balkan”, smatraju u Upravi za indirektno oporezivanje. Ekonomisti ne misle tako. Tvrde da bi korist bila daleko veća od eventualnog gubitka po osnovu carina.

“Postavlja se pitanje kako bi se to odrazilo na prihode svake od tih članica. U svakom slučaju Uprava je institucija koja će provesti sva zakonska rješenja. Na politici je da se dogovori. Da vidi da li ima ili nema prednosti za jednu jedinstvenu carinsku balkansku uniju. A ako hoćete moje osobno mišljenje. Ja nisam pristalica te ideje”, ističe Miro Džakula, direktor UIO BiH.

“Otvoreni Balkan nema nikakve negativne ili loše konsekvence za BiH. Nikakve. Ono čega se ljudi u političkom životu Sarajeva boje je nešto što ja kao ekonomski analitičar mogu da ocjenim je strah od neke nove Jugoslavije. To je potpuna budalaština. Cilj je da nam poslovi i biznis bolje funkcionišu”, kaže ekonomski analitičar Zoran Pavlović.

Da li će Bosna i Herceogvina postati članica “Open Balkana” i da li to članstvo donosi benefite ili više štete nego koristi, odlučiće naravno, ne struka, nego politika, piše Akta. 

Ukoliko imate vijest a želite to podijeliti s nama pošaljite nam sadržaj putem kontakt forme. Ako imate najavu događaja ili poznajete neku osobu o kojoj biste voljeli da čitate budite slobodni da nas kontaktirate. Osim kontakt forme Vaše materijale možete slati i putem vibera na broj 061/388-818 NAPOMENA: PUTEM OVE FORME SE NE MOŽETE PRIJAVLJIVATI NA OGLASE ZA POSAO. MOLIMO VAS DA KORISTITE MAIL ADRESE NAVEDENE U OGLASIMA.


Povezani postovi

Koliko je BiH uradila na prilagođavanju privrede obnovljivim izvorima energije

Evropska komisija uvela je prošle jeseni mehanizam za ugljično...

U BiH pljuskovi i grmljavina: Evo šta nas očekuje za vikend

U BiH se očekuje umjereno, ponegdje pretežno oblačno i...

Više od 50 posto ispitane djece u BiH doživjelo neprijatnosti na internetu

Prema istraživanju Vijeća Evrope, svaki peti maloljetnik doživio je...