Аko poslodavci budu u mogućnosti novčano mogu pomoći radnicima, poruka je Vlade Federacije Bosne i Hercegovine. Međutim, na terenu је i dalje mali broj kompanija kojе će svojim radnicima dati jednokratnu pomoć. Naši sagоvornici smatraju da je takva pomoć trebalo da bude sukcesivna, a da teškim poskupljenjima mogu pomoći samo dugoročna rješenja.
Ukoliko se poslodavac odluči isplatiti jednokratnu pomoć svojim radnicimima, u visini prosječne aprilske plate od skoro 1000 maraka, što je prijedlog Vlade Federacije Bosne i Hercegovine, na 100 uposlenika mora izdvojiti 100 hiljada maraka.
Neki poslodavci ovakav udar neći moći iznijeti dok, s druge strane, ima kompanija koje su i prije ovog prijedloga našle rješenje za svoje radnike. Firma iz Teslića, koja se bavi obradom drveta, već je dva puta povećala plate svojim radnicima. Odricanjem dijela dobiti i povećanjem vlastitih proizvoda dali su dugoročnije rješenje radnicima.
“Mi smo ponovo, evo, za septembar pripremili paket povećanja plata koji je opet 10 posto, govorim o neto primanjima naših radnika, tako da mjere koje je Vlada donijela nismo koristili, a vjerovatno ćemo do kraja godine”, kaže Jasmin Kalabić, poslodavac iz Teslića.
Od samog početka odluka Vlade je naišla na osude poslodavaca, koji su smatrali da se takva pomoć treba isplatiti u više mjesečnih rata. Međutim, Federalno ministarstvo finansija dalo је jasnu instrukciju – pomoć je jednokratna, a zavisi od mogućnosti poslodavca i ona može biti u rasponu od 1 marke do 1080 maraka.
“Generalno, na terenu je mali broj poslodavaca koji je trenutno isplatio jednokratnu pomoć. Međutim, ono što je dobro, do kraja godine se planira iznos shodno i u kakvoj je finansijskoj mogućnosti poslodvac. Akumuliramo trenutna sredstva da iskoristimo što veću finansijsku mogućnost te jednokratne pomoći jer je planiramo isplatiti u jednom dijelu i nadam se da će to biti ovaj maksimalni iznos koji je i dat kako bi se popravio budžet naših uposlenika”, navodi Suad Ećo iz Udruženja poslodavaca Kantona Sarajevo.
Odgovore drugih kompanija kojima smo poslali upite, nismo dobili. Ekonomisti smatraju da je ovakva borba uzaludna, odluka Vlade nije sistemska, a rast troškova života se nastavlja.
“Država može svojim propisima oporezivanja rada da fiskalno opterećenje rada smanji jer činjenica je da je fiskalno opterećenje u državi iznad fiskalnog opterećenja regiona”, mišljenja je profesor na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Zenici Jasmin Halebić.
Smanjenje fiskalne obaveze značilo bi, u praksi, povećanje plata za 200 – 300 maraka, kažu naši sagovornici. A dok se vlada oslanja na jednokratnu pomoć i odgovornost prebacuje na poslodavce, zemlja i dalje grca u inflaciji. U maju su oboreni rekordi, stopa inflacije iznosila je 14,4 posto, što nas je dovelo na sami vrh u regionu.
Izvor: Akta
