Bosanskohercegovačka dijaspora je svakim danom sve brojnija i široke je ruke prema bližnjima koji ostaju u domovini.
Prema podacima Centralne banke BiH, novčane doznake iz inostranstva za sva četiri kvartala 2022. godine iznose 3 milijarde i 343 miliona KM, a ako se u ovo uključe i penzije koje stižu na račune, onda se ukupna cifra inotransfera kreće do pet milijardi maraka.
NOVAC NA RUKE
To je zvanična statistika, no koliko novca dijaspora da u ruke, pošalje po prijatelju ili vozaču autobusa…
– Razlozi povećanja doznaka iz inozemstva, odnosno privatnih novčanih transakcija, leže u boljem imovinskom stanju građana koji su odranije u dijaspori te novom valu odlazaka kojem svjedočimo posljednjih godina, pojašnjavaju u Centralnoj banci.
Željko Šain, penzionisani profesor Ekonomskog fakulteta u Sarajevu, kaže za naš list da bh. dijaspora pomaže našu ekonomiju, ali da je previše reći da je spašava.
Dijaspora obilato pomaže našu ekonomiju novcem koji daje svojoj rodbini, prijateljima… Treba voditi računa da se pored tog novca koji je zvanično registriran, jako puno novca daje mimo zvaničnih tokova. S tim novcem imamo veliki amortizer za socijalna zbivanja, ne dolazi do socijalnih pobuna jer taj novac uglavnom ide onima koji su slabijeg materijalnog stanja. Oni taj novac troše i spašavaju domaći BDP jer kupuju robu i usluge, investiraju… To je jako bitno i pomaže da svi mi, svako na svoj način, direktno ili indirektno, preživljavamo ova teška vremena, kaže Šain i zaključuje da bh. dijaspora značajno pomaže i socijalnoj i ekonomskoj stabilizaciji kretanja.
– Imamo dosta naših ljudi koji žive u inostranstvu i šalju novac svojoj familiji u obliku socijalne pomoći. Ono što je loše za ekonomiju je da ti ljudi svoje znanje, sposobnosti i poslovne veze ne usmjeravaju ka BiH, kako bi naša zemlja imala i praktične koristi od naših ljudi koji žive i rade vani. Ti ljudi su veliki potencijal za BiH, prilika za razvoj bh. ekonomije. Koliko je zvanično zabilježeno, sigurno je da se još toliko donese prilikom dolaska u zemlju, smatra ekonomista Zoran Pavlović, dodajući da u svemu ima i izgubljenih stvari, piše Oslobođenje.
RAZVOJ ODNOSA
– Komunikacija i saradnja sa dijasporom se ne razvijaju onako kako bi trebale, ali to je pitanje sposobnosti onih koji upravljaju ovom zemljom. Saradnja sa dijasporom i razvoj tih odnosa te olakšavanje njihovog investiranja predstavljali bi značajan podstrek bh. ekonomiji, rekao je Pavlović.
