Dobar zanatlija i u Republici Srpskoj može dobro da zaradi, izjavio je Uroš Ristić iz Teslića koji se nakon tri godine rada u Njemačkoj vratio u rodno mesto i registrovao preduzeće u kojem za poslove elektromontaže i postavljanja sistema video-nadzora angažuje nekoliko radnika, a zbog obima posla planira da firmu čak preregistruje u društvo sa ograničenom odgovornošću.
Ristić je istakao da je po povratku u Teslić morao da odgovara na pitanja sugrađana i rodbine zašto je odlučio da se vrati, kao i na komentare onih koji su ostali u Nemačkoj i smatraju da će se on tamo ponovo vratiti.
– Ja nikog ne slušam i idem po svom. Imam svoj stav, ali i znanje. Meni se ovde sviđa. Mogu dobro da zaradim. Mogu sebi da odredim radno vreme i kada ću otići na kafu – rekao je Ristić, prenosi Srpskainfo.
On je napomenuo da se mora raditi – gde god.
– Važno je da si dobar u svom poslu, spreman rizikovati i biti manje podložan negativnom uticaju sredine – istakao je ovaj dvadesetpetogodišnjak, po zanimanju električar, koji je po nagovoru vršnjaka 2021. godine odlučio da sreću pronađe u Nemačkoj, radeći za privatnika sa područja Teslića na gradilištima u Hajdelbergu i Majnhamu.
Ristić se u Teslić vratio prošle godine, nakon što je u Nemačkoj radio od 10 do 13 časova dnevno, šest dana u sedmici, manje-više poslove pomoćnog radnika.
– Naš čovek kao poslodavac u Nemačkoj više te ceni kada poznaješ strani jezik nego šta znaš da radiš. Naši ljudi su tamo angažovani za poslove šegrta – štemaju, razvode, buše – naveo je Ristić.
On je istakao da je po pitanju odnosa prema poslu katogeričan i više poštuje nemačku poslovnu etiku i njihov odnos prema radniku, bilo da je stranac ili domaći, nego što ga imaju poslodavci sa područja bivše Jugoslavije.
Ristić je rekao da mu nije odgovarao takav tempo života, u odnosu na Teslić gde je, kako je rekao, mnogo opuštenije.
– U Nemačkoj sam znao ustajati i u 3.00 časa ujutro. Odeš na gradilište, pripremiš se i radiš sve do 17.00 časova. Vratiš se u smeštaj a već je 21.00 čas, i samo ti je da legneš i da spavaš – prisetio se Ristić.
On je naveo da mu je u tom periodu subota poslepodne, kada se vrati sa gradilišta, bila predviđena za pranje veša i nabavku ličnih potrepština jer, kako je istakao, u nedelju nemaš volje ni za šta.
Ristić je napomenuo i da mu je teško padao i dolazak kući jednom mesečno.
– Kada se odlučiš da odeš ti si stranac i tamo i kući – iskren je Ristić.
On je ocenio da se u inostranstvu, dok nije krenulo sa virusom korona i dešavanjima u Ukrajini, iole moglo živeti, zaraditi i nešto uštedeti.
– Nakon toga počela su poskupljenja troškovi stanarine, režija, hrane. Preskupo – naveo je Ristić i dodao da je za troškove smeštaja u zajedničkom stambenom prostoru plaćao i do 600 evra, s obzirom na to da su troškovi veći što je i grad veći.
