Od ekonomskih posljedica po izdavanje nekretnina, zapošljavanja studenata koji žele da pametno iskoriste vrijeme, do direktnih posljedica po kvalitet nastave, kvalitet samih predavanja, ali i psihičko zdravlje omladine – sve to je sa sobom donijela korona, tog marta 2020. kada je ušla u naše živote, neposredno kroz online nastavu.
Online nastava u Srbiji uvedena je nakon uvođenja vanrednog stanja 15. marta 2020. godine. S obzirom da je isto uvedeno u nedjelju uveče, učenici, studenti, nastavnici i profesori su preko noći morali da se naviknu na novi oblik nastave.
Na nekim fakultetima online nastava nije ni ukidana, dok su neki radili po tradicionalnom modelu. Kada je riječ o polaganju ispita i kolokvijuma, bilo je polaganja i uživo i online.
Naizgled, online nastava je identična nastavi uživo. Raspored predavanja se poštuje, postoje virtuelne učionice odnosno linkovi na kojima će se čas odvijati, aplikacije imaju komandu „podigni ruku“ na koju studenti kliknu kada žele nešto da kažu, dobijaju sav materijal putem maila, ali uvijek postoji jedno „ali“. Studenti nemaju obavezu da upale svoje kamere. Samim tim, profesori često govore crnom ekranu, na kome vide imena i prezimena i pokoju sliku. A studenti imaju mogućnost da samo fiktivno budu prisutni, da piju kafu, ručaju pored laptopa, ali i da uopšte ne budu kod kuće jer nastavu možete da pratite sa bilo kog mjesta na kome imate internet vezu.
– U takvim situacijama jedino što možete da uradite da materiju predstavite na što zanimljiviji i studentima blizak način, da koristite raznovrsne primjere i sadržaje kako bi im skrenuli pažnju na gradivo. I u takvim situacijama je dobro kada makar glasovno dobijete nekakvu povratnu informaciju. Ali je svakako problematično kada ne dobijete ni to, a dešava se, pa ostanete uskraćeni za informaciju koja bi vam bila korisna kako da dodatno poboljšate predavanja i vježbe, kaže docent Dušan Aleksić sa Departmana za komunikologiju i novinarstvo na Filozofskom fakultetu u Nišu.
Grupna motivisanost koja postoji kod rada u timovima i grupama u ovom obliku nastave gotovo da ne postoji pa se nerijetko može diskutovati o tome koliko su sami studenti motivisani da rade, uče i da završavaju svoje obaveze. Neverbalna komunikacija koja je suštinski dio ljudskog reagovanja, ovdje ne može da pomogne predavačima jer oni lica studenata uglavnom ne vide.
– Stičem utisak da je najlakše da uopšte nikakvo pitanje i ne postave i da je pasivnost dobila takve razmjere da predavanja kao da nemaju komunikacionu već čisto formalnu funkciju, dodaje profesorka Bojana Dimitrijević sa Departmana za psihologiju.
Smanjena motivacija i online okruženje zadali su zadatak profesorima da prilagode gradivo, ali i otvorili pitanje kriterijuma, prenosi cemaforum.rs.
– Ovaj vid nastave nije toliko uticao na kriterijume, ali jeste na pojednostavljivanje nekih aspekata gradiva, jer određene nastavne jedinice nije bilo jednostavno prenijeti na online platformu, pa je bilo potrebno prilagoditi ih. Sami kriterijumi na ispitu se nisu mijenjali, dodaje Aleksić.
Online nastava povezana sa dodatnom zaposlenošću studenata
U doba prije pandemije, studenti, ali i srednjoškolci mogli su da rade tokom raspusta, međutim uvođenje online nastave im je otvorilo novu mogućnost zapošljavanja. Studenti sada mogu da zarađuju i u toku semestra.
– Iz razgovora sa ljudima koji dolaze na obuku i zapošljavaju se, stičem utisak da su ne samo studenti, već i đaci srednjih škola, postali zainteresovani da svoje slobodno vrijeme iskoriste za zaposlenje. Generalno je od početka covid situacije fokus dosta prešao na online poslove, na remote pozicije. Ali su i dalje aktivni poslovi sa skraćenim radnim vremenom – administracija, dostava hrane, magacinski poslovi, kaže Petra Ivanović.
Zaposlenje u vrijeme pandemije našla je i studentica Isidora Terzić, koja je, kako kaže, zaključila da će moći lako da uklopi obaveze i posao koji ne podrazumijeva puno radno vrijeme.
– Vremenom sam pored „vikend poslova“ i honorarnih krenula da tražim ipak i one sa punim radnim vremenom, priča Terzićeva, studentica novinarstva na Filozofskom fakultetu u Nišu.
Dodaje i da online nastava olakšava studiranje i rad, ali priznaje da ne stiže da postigne baš sve.
– Barem ne u mjeri i kvalitetu koji bi bio da ne radim. Sa druge strane, činjenica je da mogućnost online nastave i današnja dostupnost interneta i pametnih uređaja pomogla u tome da se nekada nešto „hitno“ može završiti i obaviti i van kuće, bilo da su u pitanju kolokvijumi, ili prisustvovanje nekom predavanju, zaključuje Terzićeva.
Izvor: studomat.ba
