Kad se Turci digoše da idu iz Bosne ne mogoše ponijeti svo blago što su ga držali u najgornjoj kuli tešanjskog grada.
Šta će kud će, zakopaše ga ispod Grada u Zvečaju.
Preko njega staviše unakrst tri reda greda a onda zemlju, pa pobjegoše. Kažu da su Turci blago ukleli.
Kad se digne prvi red greda začuje se huka ptičurine da uši probija, a kad se digne i drugi red Grad se sav trese. A kad bi se, ne daj Bože, digao i treći, sav grad bi se srušio i zatr'po bi i blago i onog što hoće da ga uzme.
Dva su reda kad, dojdoše u Bosnu, Švabe dizala, ali treći ne smješe, jer vidješe i oni da blago može otkopati samo ona ruka koja ga je i zakopala a da živ insan opet ostane. (Sadija Brka, Dobropolje)
Ima više verzija ove legende. Priča se da je blago zakopano neposredno iznad zidina Starog grada, ali u nekom od tajnih prilaza i skrovišta ispod njega.
Ovo je isječak iz knjige „Legenden Pousorja“, autora Momčila Spasojevića.
