Specijalni američki izaslanik za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar izjavio je da ne postoji alternativa evropskim integracijama Zapadnog Balkana i da je pomaganje Evropske unije tom procesu jedini odgovor nadolazećoj ekonomskoj krizi izazvanoj ratom u Ukrajini.
Eskobar je drugog dana panela Bledskog strateškog foruma, koji okuplja lidere regiona i drugih evropskih zemalja, izjavio da EU mora da uradi puno kako bi pojednostavila proces integracija.
“Ali mnogo više moraju da urade vlade država na svojoj strani kako bi proces integracija bio moguć, dok neke države uopšte ne uspijevaju da ispune svoje obaveze”, rekao je zamjenik pomoćnika državnog sekretara SAD, prenosi Radio Slobodna Evropa.
Eskobar je rekao da je jedini odgovor na ekonomsku krizu koja nadolazi ekonomska integracija regiona i da podržava svaku inicijativu tog tipa, među kojima je i inicijativa “Otvoreni Balkan”.
“Ne treba nam nova strategija integracija. Treba da uložimo duplo više energije u implementaciju strategije koju sada imamo”, rekao je on na panelu “Evropska unija i Zapadni Balkan: Ko je spreman”.
Specijalni predstavnik EU za dijalog Beograda i Prištine i druga regionalna pitanja Zapadnog Balkana Miroslav Lajčak izjavio je da je EU definitivno spremna za države tog regiona.
“Momentum je tu i države tačno znaju šta se od njih očekuje. Za Srbiju je jako bitno da EU vidi napredak u dijalogu Beograda i Prištine”, izjavio je Lajčak.
On je rekao da EU posmatra kako će proći izbori u Bosni i Hercegovini i kako će biti formirane institucije i da će Crna Gora “pronaći kompas koji je izgubila prije dve godine”.
“BiH ima najgoru migraciju u regionu. Ali ljudi ne odlaze zbog multietničkog sastava države. Ljudi odlaze zbog korupcije koja je sveprisutna u regionu”, izjavio je Lajčak.
Visoki predstavnik za Bosnu i Hercegovinu Kristijan Šmit izjavio je da sada kada se Zapadni Balkan nalazi u situaciji strateškog konflikta, EU mora da uradi mnogo institucionalnog posla na svojoj strani kako bi olakšali integraciju.
“Želio bih da vidim promjenu političke kulture u državama. Integracija mora poteći iz naroda ne samo iz zakona. Ovo je ključ za stvanje mira”, rekao je on.
Šmit je rekao da regionu nije potreban drugi Dejtonski sporazum već da ljudi u Bosni i Hercegovini vole jedni druge i da preuzmu inicijativu na sebe odlučujući šta treba da bude urađeno.
“Svih šest država Zapadnog Balkana treba da se fokusiraju na odnos sa EU. U drugom planu je regionalna razmjena gdje je potrebno da se smanji broj problema koji je usporavaju”, rekao je Šmit.
Ministarka spoljnih poslova i dijaspore Kosova Donika Gervala izjavila je da je za Balkan glavno pitanje da li je EU stvarno spremna da brani svoje vrijednosti i da se bori za svoje principe.
“Postoje bolje priprimljene države na Balkanu koje su spremne da se identifikuju u potpunosti sa evropskim vrijednostima i one koje uopšte nisu. EU treba da odmah otvori svoja vrata spremnim”, rekla je Gervala.
Ministar spoljnih poslova Crne Gore Ranko Krivokapić izjavio je da postoje više procesa proširivanja u regionu sem procesa proširivanja Evropske unije i da su neka od njih protiv eurointegracije Crne Gore.
“Druga proširenja su mnogo agresivnija i direktnija. To smo vidjeli u ratu u Ukrajini i to sada osjećamo danas na Balkanu. Sada su druga proširenja u većem fokusu od eurointegracija i ona pokušavaju ih zaustave”, rekao je Krivokapić.
Ministarka spoljnih poslova BiH Bisera Turković započela je svoje izlaganje na otvaranju panela poslovicom “kako ćemo, lako ćemo” i dodala da ako EU ne želi nešto, ona će uvijek tražiti preduslove kojim će držati državu ispred ulaza.
“Mi nismo dobili status kandidata, nismo ispunili uslove. Moje pitanje je da li je Ukrajna ili Moldavija ispunila uslove”, izjavila je Turković.
Dvodnevni Bledski strateški forum (BSF), 17. po redu, počeo je 29. avgusta, a ove godine posvećen je krizi multilateralnog poretka i pronalaženju odgovora međunarodne zajednice na posljedice rata u Ukrajini.
BSF koji pod ovogodišnjim nazivom “Vladavina moći ili moć pravila” otvorili su ministarka spoljnih poslova Slovenije Tanja Fajon, predsjednik Slovenije Borut Pahor i predsjednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.
Slovenija je imenovala Anželja Frangeša za specijalnog izaslanika za Zapadni Balkan, objavila je slovenačka ministarka spoljnih poslova Tanja Fajnon.
“O imenovanju našeg specijalnog izaslanika za region Zapadnog Balkana obavijestila sam zamjenika pomoćnika državnog sekretara SAD Gabrijela Eskobara. Radujem se saradnji sa vama”, rekla je Fajon, a prenijelo je slovenačko Ministarstvo spoljnih poslova na Tviteru.
Anžej Frangeš zaposlen je u slovenačkom Ministarstvu spoljnih poslova od 2003. godine, navedeno je na sajtu ministarstva.
