U naredne tri godine prosječna stopa ekonomskog rasta u Bosni i Hercegovini oko 3,2 odsto

Datum:

U Bosni i Hercegovini se od 2023. do 2025. godine može očekivati nastavak trenda pozitivnog ekonomskog rasta po prosječnim stopama od oko 3,2 odsto na godišnjem nivou – 3,1 odsto 2023. godine, tri odsto 2024. i 3,4 odsto 2025.

Ove stope ekonomskog rasta u Bosni i Hercegovini mogu se očekivati pod pretpostavkom stabilizacije eksternog okruženja i unutrašnjih dinamika, navedeno je u informaciji Direkcije za ekonomsko planiranje BiH o perspektivama za naredne tri godine.

Tokom ovog perioda očekuje se da domaća tražnja kroz privatnu potrošnju i investicije bude glavni oslonac ekonomskog rasta, dok se, s druge strane, tokom posmatranog perioda očekuje stagnacija javne potrošnje, što će rezultirati smanjenjem njenog učešća u strukturi bruto domaćeg proizvoda, odnosno njenog doprinosa u ekonomskom rastu Bosne i Hercegovine.

U naredne tri godine u Bosni i Hercegovini se očekuje osjetniji ekonomski napredak u okviru kojeg bi dešavanja u industrijskoj proizvodnji trebala da imaju centralnu ulogu.

Osim očekivanih povoljnih eksternih prilika, u ovom srednjoročnom vremenskom okviru očekuje se i značajniji uticaj internih dinamika u funkciji jačanja industrijske proizvodnje u BiH.

Iz DEP-a navode da bi poboljšanje poslovnog ambijenta trebalo da rezultira povećanjem investicionih ulaganja /domaćih i stranih/, veću iskorištenost postojećih i pokretanje novih kapaciteta, povećanje broja zaposlenih i jačanje konkurentske pozicije proizvođača iz BiH, kako na domaćem, tako i na inostranim tržištima.

U informaciji je istaknuto da, imajući u vidu sve navedene okolnosti, tokom ovog perioda očekivane stope rasta fizičkog obima industrijske proizvodnje prema projekciji DEP-a iznose oko šest odsto na godišnjem nivou /6,1 odsto naredne godine, 5,8 odsto 2024. i 6,3 odsto 2025/.

Rast obima investicija i trgovine trebalo bi da se pozitivno odrazi na broj zaposlenih lica, a uz bolje poslovne prilike u oblasti indutrije, trgovinske ali i u pojedinim uslužnim djelatnostima, bili bi stvoreni uslovi za rast broja zaposlenih lica.

Time bi u narednoj godini ukupan broj zaposlenih lica u BiH mogao biti uvećan oko 1,5 odsto u odnosu na prethodnu godini, dok bi se veći obim poslovne aktivnosti trebao odraziti na plate, tako da bi prosječna neto plata u 2023. godini mogla biti nominalno uvećana oko 3,1 odsto.

Uz povoljnu poslovnu klimu u BiH se očekuje povećanje broja zaposlenih lica u periodu 2024-2025. godine od 1,6 do 1,7 odsto u odnosu na prethodnu godinu, uz istovremeno smanjenje broja nezaposlenih lica, ali i nastavak uvećanja neto plata od 3,2 do 3,3 odsto.

U Bosni i Hercegovini se, prema projekcijama DEP-a, naredne godine očekuje stabilniji rast cijena koji je vezan za smanjenje spoljnih pritisaka na cijene.

“Ovaj sporiji rast inflacije odražava oštar pad cijena sirove nafte koje bi od 2023. godine mogle imati silazni trend sve do kraja projekcijskog perioda. Evropska centralna banka u svojim projekcijma predviđa da bi cijena sirove nafte u narednoj godini mogla biti niža za 11,7 odsto. Očekuje se i smanjenje cijena hrane u posmatranoj godini, a inflacija u evrozoni bi mogla biti iznositi 2,1 odsto”, navode iz DEP-a.

Ako se osim navedenih eksternih faktora uzmu u obzir stabilne cijene hrane i komunalija, u BiH se u 2023. godini može očekivati inflacija od 1,8 odsto.

Projekcije inflacije u BiH u periodu 2024-2025. godine takođe su zasnovane na nižim cijenama sirove nafte na svjetskom tržištu energenata, kao i hrane bez značajnijih promjena cijena komunalija.

ECB predviđa da bi inflacija u evrozoni mogla iznositi 1,9 odsto u 2024. godini uz smanjenje cijena sirove nafte za 6,2 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Projekcije Svjetske banke ukazuju da bi indeks cijena hrane mogao biti manji oko jedan odsto, tako da se na osnovu navedenog u BiH može očekivati umjeren rast cijena u 2024-2025. godini od 1,5 do 1,7 odsto, prenosi BHRT.

Povezani postovi
Related

Javni prihodi u FBiH u devet mjeseci veći za 15 posto

Porezni obveznici Federacije BiH u devet mjeseci (januar-septembar) ove...

Razrješene dužnosti: Edita Kalajdžić i Enra Mehmedika-Suljić nisu više u Nadzornom odboru KCUS-a

Na današnjoj sjednici Vlade Federacije BiH, između ostalog, glasalo...

Počela sjednica Vlade FBiH: Razmatra se i o prijemu radnika u rudnike mrkog ulja Đurđevik, Zenica i Kakanj

Prema usvojenom dnevnom redu, Vlada bi trebala, između ostalog,...

Plata od hiljadu maraka – mit ili realnost?

Zastupnici Predstavničkog doma Parlamenta FBiH jednoglasno su, bez rasprave,...